Ćutanje medija o prošlosti | Politika | DW | 02.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ćutanje medija o prošlosti

Još uvek ne postoji zajednički udžbenik istorije za jugoistočnu Evropu. Ljudi su još uvek rezervisani, a prisutna su i kontroverzna shvatanja njihove zajedničke, promenjive istorije.

business conference camera journalism © picsfive #16855152

Symbolbild Medienfreiheit

Kada je bugarska istoričarka umetnosti Martina Baleva pre pet godina na jednoj naučnoj konferenciji htela da predstavi neke antiislamističke stereotipe u Bugarskoj viđene kroz „mit o pobuni u Bataku”, na bugarskoj televiziji i u najtiražnijim  novinama, bila je izložena uvredama i pretnjama smrću. U mestu Batak u današnjoj Bugarskoj 1876. zbog žestoke pobune lokalnog stanovništva, vojnici Otomanskog carstva pobili su više hiljada ljudi - taj masakr važi za „nacionalni mit“ Bugarske.

Christian Spahr vom Medienprogramm der Konrad-Adenauer-Stiftung in Sofia. Das Bild ist aus seinem persönlichen Archiv. Die Bildrechte liegen vor in der angehängten Erklärung. Zugestellt von Bistra Usunova-Seiler.

Kristijan Špar

Bugarski antropolog Ivajlo Dičev opisao je tadašnju situaciju: „Mediji su prema staroj, dobroj, komunističkoj tradiciji, dan za danom prikazivali obične ljude i đake, koji negoduju zbog navodnog pokušaja menjanja istorije." Baleva je strahovala za sopstveni život i pobegla je u inostranstvo.

Slično nepoželjno bilo je i suočavanje medija s proterivanjem turske manjine iz Bugarske, neposredno uoči promena 1989. „Samo se oko 20 novinara širom zemlje do sada bavilo državnom represijom nad stanovništvom turskog porekla i komunističkim radnim logorima“, piše u svom istraživanju objavljenom 2013. Kristijan Špar, šef medijskog programa za jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer (KAS).

Nedovoljno sučeljavanje s prošlošću

Prema njegovom mišljenju, „ćutanje i skandalizovanje“ karakterišu ponašanje jugoistočnih medija prema prošlosti. To ne važi samo za komunističku epohu, već i za ratove u bivšoj Jugoslaviji 90-ih godina. Špar smatra da u oba slučaja nedostaje kvalitetno izveštavanje, a pre svega kritička samorefleksija medija: „Ali nije reč samo o medijima, već i o političkom sučeljavanju različitih mišljenja i političkoj kulturi pojedinih država. Da bi se društvo identifikovalo sa novim političkim sistemom važno je raščistiti s prošlošću“, rekao je Špar u razgovoru za DW. To raščišćavanje, međutim, kako u Bugarskoj, tako i u državama zapadnog Balkana, nije sistematski sprovođeno – bilo je „vrlo rasparčano i nepovezano“, kaže Špar.

Suočavanje malim koracima

Tako su u izveštavanjima na zapadnom Balkanu još uvek snažno rasprostranjene „etničke perspektive“, kada je na primer reč o jugoslovenskim ratovima: „To znači da se relativno često dešava, da se zločini drugih prenaglašavaju, dok se sopstveni zločini umanjuju.“

Špar ipak smatra da se može računati s rastućim približavanjem bivših neprijateljskih grupa, kao što se to sada dešava između Srbije i Kosova. Otuda on očekuje da će se suočavanje s prošlošću iz 90-ih godina odvijati malim koracima. 

Što se tiče sučeljavanja s komunističkom prošlošću Bugarske, Kristijan Špar za sada nije optimista. U društvu nema osnovnog konsenzusa, neophodnog za bavljenje tom prošlošću, i izvlačenja pouka iz toga. Uz to, do sada nije bilo konsekventnog raskida sa starim elitama, što i te kako važi i za medije. Pa tako i u zemljama zapadnog Balkana: tokom 90-ih godina su predstavnici bivše komunističke elite, koji nisu bili zainteresovani za suočavanje, preuzeli medije. Uz to je objektivno suočavanje s prošlošću otežano postojanjem trenda širom jugoistočne Evrope ka bulevarskom novinarstvu, zaključuje se u studiji KAS.

Mediji ne mogu sami da prežive

Druga prepreka leži i u činjenici da brojni vlasnici medija u regionu nisu tradicionalni publicisti, koji sebe vide kao “četvrtu vlast”. “Mediji ne mogu sami ekonomski da opstanu, čime su podložni spoljnim prilivima novca", kaže Špar. Da bi se to promenilo, neophodno je pre svega poboljšati ekonomsku osnovu medija u regionu.

Kristijan Špar očekuje i snažniju konsolidaciju medijskog tržišta u Jugostočnoj Evropi, jer jedan deo postojećih medija ne može sam da preživi. Ipak, za njega privatizacija u medijskoj oblasti nije neizostavno blagoslov – pre svega zato što vlasnici nemaju uvek postojane predstave o ulozi medija i etičkim standardima. A upravo pridržavanje tih standarda bi moglo ponovo da osnaži poverenje Evropljana iz tog regiona u medije, a od samih medija da načini ključne činioce za promenu političke svesti.

Autorke: Bistra Zajler / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Nenad Krajcer