Žestoko protiv korupcije – po ko zna koji put…

Deklarativne mere poput jačanja kapaciteta svih organa za borbu protiv korupcije, podsticanje aktivnosti medija i nevladinog sektora, samo su neki od sadržaja nove strategije borbe protiv korupcije u Republici Srpskoj. Novina u odnosu na prošlu je što su ovom obuhvaćeni tzv. žviždači, odnosno lica koja prijavljuju korupciju unutar institucija.

Problem je u tome, tvrde u opoziciji, što se u RS ništa ne ješava zakonskim putem već je vlast u rukama jednog čoveka. Zbog toga su u SDS-u ironično predložili uvođenje novih zakonskih predloga kada je reč o korupciji. Konstadin Vasić iz ove stranke bio je najjasniji: „Član 1, Milorad Dodik je zakon. Član 2, procesuiraće se samo onaj za koga Milorad Dodik kaže da se zamerio njemu ili SNSD-u...“

Prethodna četvorogodišnja strategija nije dala nikakve rezultate, pa je logično pitanje – zašto bi se sada nešto promenilo? Ivana Korajlić iz Transparenci internešnala kaže da strategija sadrži mnogo deklarativnog bez konkretnih rešenja: „Strategija sadrži mnogo toga a da ne definiše kroz akcioni plan detaljno koje su to aktivnosti koje će unaprediti borbu protiv korupcije u RS.“

Problem „izvođači radova“

Sporno je što nema konkretnih aktivnosti, smatraju u nevladinim organizacijma jer se većina priče svodi na deklaracije, strategije, preporuke i neke druge dokumente ali bez akcije. Slobodan Popović iz SDP BiH kaže da rezultata nema jer svi u lancu borbe protiv korupcije ne rade svoj posao: „Mi nemamo tolikih problema sa zakonodavnim delom koliko imamo problema sa izvođenjem radova. Znate ko izvodi radove.“

Milionske pronevere u javnim preduzećima, izvlačenje novca iz pojedinih firmi, oprost poreskih dugova tajkunima, ljudima bliskim aktuelnoj vlasti, samo su delić onoga što obeležava (anti)koruptivnu scenu, ne samo u ovom entitetu već u RS već u celoj državi. U gotovo svim izvještajima o napretku koji su dolazili iz EU, ova oblast ocenjivana je negativno.

Kada zakoni o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom i slični njemu, budu usvojeni na svim nivoima tek tada se može krenuti u ozbiljnu borbu protiv korupcije, kaže Eldan Mujanović sa sarajevskog Fakulteta za kriminalistiku: „Ti zakoni kada budu usvojeni upravo će imati nameru da procesuiraju organizovani kriminal i korupciju, pogotovo višeg nivoa, da oduzimaju imovinu pribavljenu iz teških oblika krivičnih dela, uključujući i korupciju.“

Mora se propisati odgovornost

Politika je ono što koči borbu protiv korupcije jer su nažalost mnoge strukture vlasti u BiH i same umešane u najmanju ruku u sumnjive poslove. S druge strane, iako volja postoji, malo je verovatno da će se ovakvi i slični dokumenti početi primenivati uskoro, jer je predizborna kampanja uveliko počela.

Eldin Karić, direktor Antikorupcione mreže ACCOUNT, podržava donošenje strategije u RS-u jer bez obzira na predizbornu kampanju kaže da je taj dokument RS bila u obavezi da donese: „S tim da kao i svaki dokument i ovaj mora da ima u sebi odrednicu odgovornosti ko za šta odgovara i da se odmah zna ko će da snosi sankcije ukoliko neki deo ne bude realizovan“, zaključuje Karić.

Autor: Dragan Maksimović, Banjaluka
Odg. urednik: Nemanja Rujević