Žestoki antikineski protesti u Vijetnamu

Jedan kineski radnik je ubijen, a najmanje 90 ljudi je povređeno u napadu demonstranata na fabriku čelika u Vijetnamu, u poslednjem u nizu anti-kineskih protesta u toj zemlji zbog spora oko kontrole u Južnom kineskom moru. Incident se dogodio u tajvanskoj čeličani u oblasti Ha Tin, dan posle protesta u kojem je podmetnut požar u fabrikama u industrijskoj zoni u oblasti Bin Duong. U utorak (13.5.) je najmanje 15 stranih fabrika zapaljeno u industrijskom parku u oblasti Bin Duong, a stotine drugih je napadnuto. U tim napadima nije bilo žrtava.

Kineska vlada odmah je protestovala protiv napada na fabrike i pozvala Vijetnam da održava red. U demonstracijama u kojima je učestvovalo oko 19.000 Vijetnamaca, stradale su i neke tajvanske firme jer su demonstranti mislili da su kineske.

Zbog naftne platforme koju je Kina kod Paracelskih ostrva postavila početkom meseca, vijetnamski i kineski brodovi su u stanju pripravnosti, na maloj udaljenosti jedni od drugih.

Pozadina spora

Gerhard Vil je stručnjak za Jugoistočnu Azija i radio je, između ostalog, i u grupi za Aziju Nemačkog instituta za nauku i polItiku u Berlinu. U razgovoru za DW on pojašnjava pozadinu demonstracija i napada na fabrike u Vijetnamu.

DW: Da li ste očekivali ovako nasilnu reakciju?

Gerhard Vil: Ne. Protesti jasno pokazuju potencijal nasilja u društvu i u vezi sa tim sporom. Gledano unazad, sasvim je razumljivo da su protesti postali tako nasilni. Vijetnamska vlada dugo je oklevala da uopšte dozvoli demonstracije protiv Kine.

Da li dozvoljavanje demonstracija predstavlja fundamentalnu promenu zvaničnog stava Vijetnama?

Vijetnamska vlada po tom pitanju nema jasnu strategiju. Ona s jedne strane želi da iskoristi nacionalizam za sopstvenu legitimnost, a s druge, vlada takođe zna da jačanje nacionalizma može dovesti do dinamike koju vlada više ne bi mogla da kontroliše. Tako nejasna stav takođe je jedan od razloga zbog kojeg su protesti eskalirali.

Kako biste opisali kinesko-vijetnamske odnose, imajući posebno u vidu Južno kinesko more?

Odnosi dveju zemalja kreću se između dva pola: s jedne strane tu je prijateljstvo i saradnja između komunističkih partija. Kina i Vijetnam slede politički i ekonomski, sličnu strategiju. S druge strane, postoje značajne protivrečnosti, ne samo u istoriji, nego i danas. One se između ostalog ogledaju u teritorijalnim sukobima iza kojih stoje ekonomski motivi, ali i nacionalizam.

Šta mislite, zašto je Kinu svoju naftnu platformu smestila baš u tim krajnje spornim vodama?

Pre svega, bio sam zapanjen, s obzirom na to da stručnjaci kažu da tu nema velikih nalazišta nafte. Zbog toga se mora pretpostaviti da je pre svega reč o političkim motivima koji su naveli Kinu da platformu postavi tako blizu obale Vijetnama. Ostaje da se špekuliše, zašto je Kini to uradila baš sada. Ja mislim da kineska vlada želi da testira solidarnost zemalja ASEAN-a sa Vijetnamom. Takođe želi da testira, kolika je podrška i saradnja Vijetnama sa SAD i Filipinima.

Koliko je jak ASEAN?

Reakcije posle samita ASEAN-a bile su potpuno neadekvatne. ASEAN jednostavno ne uspeva da pronađe zajednički stav. Interesi se previše razlikuju. Nemaju sve zemlje ASEAN-a teritorijalnih sporova sa Kinom i neke se nadaju da će od saradnje sa Kinom imati veće koristi nego od ASEAN-a. Znači, „test“ Kine imao je efekta.

Prema izveštajima agencija, Kina je zatražila od Indonezije da utiče na Vijetnam u cilju smirivanja situacije. Da se Kina možda nije preračuinala sa svojim „testom“?

Molba da se uključi Indonezija, meni deluje kao pametan manevarski potez. Prvo, to bi trebalo da pokaže da je ASEAN podeljen i sa druge strane pokazuje spremnost da Kine razgovara. Kina svakako nije očekivala ovako nasilne reakcije u Vijetnamu. Kina takođe vidi da Vijetnam i Filipini zbijaju redove. Kina se sada povlači i to nam samo pokazuje da Kina nema konzistentnu strategiju za Južno kinesko more.