Žene su sada „jednakije“ od muškaraca

Špigel onlajn se bavi rezultatima više istraživanja o položaju žena, odnosno muškaraca u društvu:

„Bilo da je reč o obrazovanju, zdravlju ili prosečnoj dužini života – žene su u boljoj situaciji od muškaraca. Devojčice su bolje u školi, u međuvremenu i u disciplinama koje su smatrane ‘muškim’ kao što je to matematika. Više devojaka diplomira i više ih studira, mladići češće prekidaju školovanje. Žene manje puše, ne drogiraju se tako često i ne obolevaju od toj meri od bolesti srca i krvnih sudova. Žene su ređe kriminalci. Na sve to ukazuju rezultati više istraživanja.

Ukratko, žene su pobednice u svim disciplinama. Problem je u tome što je to pobeda na račun muškaraca, smatraju naučnici. ’Akcija čiji je cilj bio poboljšanje položaja žena, koja je počela u šezdesetim i sedamdesetim godinama, bila je veoma uspešna. Možda je to razlog za sadašnje probleme muškaraca – brinući o ženama zaboravili smo na njih’, kaže Klaus Hurelman sa univerziteta Bilefeld, autor jednog od istraživanja. Stalno se insistiralo na tome da žene preuzmu nove uloge, tako da su pored klasična tri K (tim slovom počinju nemačke reči za kuhinju, crkvu i decu) osvojile i četvrto K – karijeru.

Žene su fleksibilnije, lakše se prilagođavaju, brže shvataju pravila igre i tako lakše izlaze na kraj sa izazovima – kako u školi, tako i u životu. Za razliku od njih, muškarci na probleme često reaguju frustriranošću, odbacivanjem, povlačenjem ili se ponašaju agresivno. Pored razlika u nivou obrazovanja i korišćenju slobodnog vremena, pojavljuje se i velika razlika u shvatanju uloga. Mnogi muškarci i dalje se čvrsto drže tradicionalnog shvatanja i za njih je karijera uvek u prvom planu. Može i porodica, ali za njih je karijera stvar muškarca.

Muškarci beže pod maminu suknju

Kako reaguju muškarci na probleme sa kojima se suočavaju? Izazovi života i uloge koju bi trebalo da preuzmu često ih zastrašuju i mnogi traže utočište u roditeljskom domu. ‘Sklanjaju se u sigurno područje između frižidera i mašine za veš, vraćaju se simbiozi sa roditeljima’, smatra Hurelman. Prema njegovom mišljenju, to je jedan od razloga što je danas tako malo sukoba među generacijama, ali istovremeno to nije baš podsticaj za sazrevanje muškaraca i osnivanje porodice.

‘Potreban je program podrške muškarcima po ugledu na strategiju podrške ženama tokom proteklih decenija. Muškarci moraju da prošire svoju ulogu baš kao što su to proteklih decenija učinile žene’, kaže Hurelman.

Najzad, gotovo da nema istraživanja o muškarcima. Gerhard Arment, sociolog iz Bremena, kaže da se o muškarcima veoma malo zna i da im vlada uskraćuje čak i godišnji izveštaj o stanju zdravlja – takav izveštaj pravi se za žene svake godine. Međutim, kako upozorava Hurelman, ’ženama je potreban pouzdan partner’ – koji će pri tom, biti različit od njih“, piše Špigel onlajn.

na sledećoj strani:

Raspad haške koalicije – prva pukotina u nizu?

Raspad haške koalicije – prva pukotina u nizu?

Raspad koalicije u Hagu imao je veliki odjek u nemačkoj štampi i tako list Velt komentariše:

„Kraj koalicije u Hagu nije nikakvo iznenađenje. Vladi Jana Petera Balkenendea zadat je smrtonosni udarac još sredinom januara. Istina, tada nije bio u pitanju Avganistan, nego rat u Iraku – nezavisna komisija zaključila je da 2002. godine Balkenende nije postupao u skladu sa međunarodnim pravom podržavajući američki napad na Irak. (Posle toga) Više nije bilo načina da se birači pridobiju za antiterorističke akcije hiljadama kilometara daleko koje koštaju živote, milijarde evra poreskog novca i, povrh svega, odvijaju se pod američkom dominacijom.

U javnosti je sve veći gnev zbog „besmislenih ratova“ u koje su političari uvukli zemlju. Takav je uopšte stav evropske levice, ne samo holandske. I nemačke socijaldemokrate, koje su u velikoj koaliciji bez ikakvih ograničenja podržale misiju u Avganistanu, sada insistiraju da se odredi rok povlačenja. Međutim, SPD nije na vlasti, holandske socijaldemokrate, britanski laburisti i španski socijalisti jesu.

Tako bi haški petak mogao predstavljati pukotinu u evropskoj brani. Madrid, kao ni Berlin, više ne može da prodaje intervenciju na Hindukušu kao mirovnu misiju. I u britanskoj javnosti podrška je na klimavim osnovama, a obe vlade su veoma ugrožene. Istina, već je mesecima jasno da će i Hag i kanadska vlada povući svoje vojnike iz Avganistana 2010. odnosno 2011. godine, ali u nemačkoj javnosti to je ostalo nezapaženo. Sada je neizbežno da to postane tema javne debate u Nemačkoj. Za crno-žutu koaliciju raspad haške koalicije – nakon debate o pomoći dugotrajno nezaposlenim i smanjivanja poreza – mogao bi postati novo bojno polje sa bezbroj mina“, piše Velt.

Nije bilo prave debate o ratu

Posledicama raspada haške koalicije po nemačku politiku bavi se i berlinski Taz:

„U Nemačkoj, gde se ove nedelje u parlamentu raspravlja o produžetku misije u Avganistanu, tako nešto je nezamislivo. Kada je reč o budžetskoj štednji i privrednim reformama stranke mogu da zastupaju sopstveno mišljenje dovodeći u pitanje i opstanak koalicija. Ali, kada je reč o ratu, u Nemačkoj su na snazi sasvim drugačija nepisana pravila. Razlog nije u tome što bi javnost imala nekritički stav prema vojsci – naprotiv. Upravo zbog toga što javnost sa velikim nepoverenjem gleda na vojne intervencije u inostranstvu zagovornici takvih misija nikada se nisu usudili da se upuste u suštinsku debatu koja bi donela konkretne rezultate. Umesto toga postoje dogme.

Zbog toga niko iz veoma velike koalicije u parlamentu ne sme da se suprotstavi zagovornicima intervencije. Istina, stalno se naglašava kako je izuzetno značajno za armiju i zemlju što Nemačka ima parlamentarnu armiju i što je za svaku akciju u inostranstvu potrebna izričita saglasnost parlamenta. Ali, od kakve je sve to koristi ako se narušavanje tog navodnog konsenzusa osuđuje kao izdaja? U takvoj situaciji nije moguća suštinska rasprava“, piše Tagescajtung iz Berlina.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević