Žandari i lopovi – igra bez granica

Zločin ne zna za granice. Sve je više terorističkih napada koji se u jednoj zemlji planiraju, u drugoj finansiraju a u trećoj – izvode. Adekvatne protivmere su tema Evropskog policijskog kongresa u Berlinu na kome učestvuje više od 1.000 stručnjaka za bezbednost iz 50 zemalja. Sasvim je normalno što je borba protiv terorizma kao glavna tema Kongresa, kaže Diter Kugelman, profesor međunarodnog prava na Nemačkoj visokoj policijskoj školi. On kaže da je najvažnije da se poboljša razmena informacija.

Europol kao „servisna služba“

Neki slučajevi iz najnovije prošlosti pokazuju koliko je važna razmena informacija između država. Bilo da se radi o napadu na američke vojnike na frankfurtskom aerodromu, lovu na lica koja su podmetala bombe u skladišta firme Ikea, ili o razbijanju bande trgovaca drogom i oružjem, međunarodna policijska saradnja je veoma važna za uspeh istrage. „Evropska saradnja znači pojačan rad policijskih službi u mrežama, kako bi se doakalo prekoganičnom organizovanom kriminalu“, kaže Kugelman. On naglašava da posebno evropska policija Europol ima centralni značaj kao „servisna jedinica“.

Stvari slično vidi i Ditrih Nojman, rukovodilac pravne službe Europola: „Policijski rad se sastoji od sprovođenja pravih informacija u pravom trenutku na prava mesta, ako je moguće, još i u realnom vremenu“. Da bi se u tome uspelo, potrebno je uspostaviti odgovarajuće strukture, a jedna od najvažniji, po Nojmanovom mišljenju, jeste efikasni centralni sistem obrade podataka na nivou Evropske unije: „Mi smo instrument evropske policijske saradnje, mesto gde se sakupljaju, povezuju i analiziraju sve policijske informacije.“

Saradnja se temelji na ugovorima

Jedan od stubova evropske policijske saradnje je takozvani „Stokholmski program“, koji kao jedan od ciljeva ima jačanje Europola. Države EU time žele da prošire nadležnosti istražnih grupa koje se sastoje od detektiva iz više zemalja. Osim toga, ovaj program predviđa i povećanje obima razmene informacija, uspostavljanje zajedničkih banaka podataka i formiranje granične policije EU. Predviđena su i poboljšanja kada je reč o zaštiti podataka.

Primski ugovor, drugi važan potporni stub evropske policijske saradnje, u međuvremenu se pretvorio u važeće evropsko pravo. On predviđa saradnju na planu praćenja događaja oko velikih priredbi i reguliše razmenu podataka o motornim vozilima, ali i DNK. Postoje i drugi planovi kooperacije: evropskim krivičnim registrom ECRIS, koji je još u izradi, moći će da se proveri da li je neko u inostranstvu počinio krivično delo. Odavno se diskutuje i o datoteci sa podacima o putnicima evropskih avio-kompanija te o centralnoj banci podataka o sumnjivim novčanim transakcijama – ta datoteka bi trebalo da pomogne u borbi protiv korupcije. Osim toga, nacionalni sistemi elektronske obrade podataka trebalo bi da ujednače i objedine.

Poznati problemi, novi izazovi

"Imamo veliki broj instrumenata, ali to je pre problem nego rešenje problema", kaže Robert Eser, profesor međunarodnog prava na univerzitetu u Pasauu. Izazovi budućnosti ne sastoje se samo u prevazilaženju postojećih problema - dodaje Ditrih Nojman, koji tvrdi da internet ima sve veći značaj: „Pitanje je kako će policija u 21. veku držati korak sa razvojem koji omogućava da se ogromne količine podataka prenose za samo nekoliko sekundi i u kome imamo nove forme zločina kao što su krađe lozinki, industrijska špijunaža upadanjem u servere velikih koncerna i slično.“

Pravi stručnjak Diter Kugelman navodi još jedan primer: pljačke banaka u pograničnim područjima. Mnogi policajci su nesigurni kada je reč o tome smeju li i na koji način da gone zločince kada ovi pređu granicu. Iz toga se vidi da još postoje deficiti kada je reč o razmeni podataka. „Naš glavni problem je u tome što policije evropskih zemalja nisu na istom nivou“, kaže Andrea Nelberg, predsednica Saveza policijskih sindikata Eurokop; „Ono što nam je hitno potrebno jesu jedinstveni minimalni standardi, bar kada je reč o školovanju policajaca.“

Zaštita podataka ili bezbednost?

Mora se razjasniti i odnos prema zaštiti podataka. „Vrlo brzo ćemo dospeti u polje napetosti između efikasnog policijskog rada – što znači: prava građana na bezbednost – i zaštite podataka, što znači: prava građana na slobodan razvoj ličnosti“, kaže Ditrih Nojman iz Europola, „ali mi niti smemo da prokockamo poverenje ljudi u naš rad, niti poverenje u sigurnost podataka koji se kod nas skladište.“ Robert Eser sa univerziteta u Pasauu dopunjava: „Zaštita podataka je nešto što ometa rad policije - i što istovremeno iz razloga pravne države mora da se zahteva.“ Potere uz pomoć razmene podataka i delotvorna zaštita prava ličnosti - dva teško pomirljiva pola i čak i za stručnjake dilema koju je teško rešiti.

Autori: Johana Šmeler / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević