Žalba protiv Portugalije

„Somoš Oljau“- „Mi smo Oljau“- tako samosvesno angažovani građani iz drugog po veličini mesta na Riji Formozi zovu svoju građansku inicijativu. Na taj način oni lokalne političare i portugalsku vladu nameravaju da podstaknu na drugačiji pristup rešavanju ekoloških problema. Zato su i Evropskoj komisiji uputili žalbu protiv portugalske države. Prema toj žalbi, otpadne vode u regionu Oljau nedovoljno, a delimično i potpuno neprečišćene, izbacuju se u Riju. Kada je reč o postrojenjima za prečišćavanje, tvrdi ta organizacija, namerno se ne poštuju uredbe Evropske unije.

Praksa mimo zakona

Nemac Niko Ber o tome bi trebalo da bude dobro obaveštan. On se pre 32 godine iz Nemačke iselio u Algavru. Živi od Rije Formoze, proizvođač je i izvoznik tradicionalne soli. Napisao je kulinarsku knjigu o ribama Algavre - i blizak je građanskoj inicijativi: "Sasvim je jasno da se u praksi ne poštuju evropski zakoni. Iznalaze se trikovi kao na primer kada je reč o deklarisanju odvoda do postrojenja za prečišćavanje vode. Prema evropskim zakonima, mora se izraditi ekološka studija ukoliko postorije za prečišćavanje vode koristi 50.000 korisnika i više. U Taviri je, na primer, deklarisano samo 49.000 korisnika, iako u tom mestu, preko leta, najmanje 200. 000 do 250.000 ljudi provodi odmor.

Međutim, čak i perfektno prečišćene otpadne vode mogle bi da poremete osetljivi ekološki sistem Rije Formoze, jer se dolivom slatke vode menja sadržaj soli u Riji. U blizini Oljaua ulivaju se otpadne vode dva postrojanja za prečišćavanje, koja su udaljena jedno od drugog samo 2.300 metara. Ovde je i najveći broj mesta gde se uzgajaju školjke. Međutim, mnoge „bašte“ za uzgajanje školjki u blizini postrojenja za prečišćavanje vode napuštene su, zato što tu školjke više ne uspevaju. Vlasnici pretpostavljaju da su visoka koncentracija otpadnih voda i smanjena količina soli glavni krivci za umiranje školjki. Francisko Gaspar, ribar i uzgajivač ostriga u Oljauu, ove godine je sve izgubio. Njegove kolege nisu: "Ostrige su sve isporučene istog dana. Stopa mortaliteta mladih ostriga je inače 25 do 30 odsto, što je normalno ako se one uzgajaju. A mi smo imali stopu smrtnosti od 95 odsto. Gotovo da se ne isplati da otvaramo vreće. Od 1000 ostriga koje smo danas izvadili , 40 do 50 bile su žive. Sve ostale mrtve!!! Naš je rad bio džabe i sve smo izgubili- oko 10 000 evra."

Otpadne vode u poljoprivredi

Antonio Teramoto je angažovan član građanske inicijative Somoš Oljau i nedavno je učestvovao u izradi žalbe protiv portugalske države. On predlaže da se veliki deo prečišćene slatke vode preusmeri za zalivanje polja, gde je ta voda itekako potrebna, umesto što se baca u osetljivi ekološki sistem Rije. "Problem je sledeći: koncentracija otpadnih voda u Riju može biti štetna. Ako se te vode podele, one gotovo da više nemaju uticaja i mogu čak da budu dobre za okolinu. Zalažemo se za ponovnu upotrebu otpadnih voda iz postrojenja za prečišćavanje, u poljoprivredne svrhe. Ili, drugim rečima: ni jedna kap slatke vode ne treba da otiče u Riju. To je sasvim jednostavno!"

Ali, neće biti lako i da se sprovede u delo. Rija Formoza je doduše prirodni rezervat, ali to lagunsko područje proteže se na ukupno 60 kilometara od Fara pa sve do španske granice. Po vodi se stvaraju ostrvca od peska i kanali. Zbog jake plime i oseke Atlantika, polovina vode Rije Formoze redovno se razmenjuje.

Karim Erzini je 19 godina profesor za biologiju mora na Univerzitetu Algavre i specijalizovan je za istraživanje riba u Riji Formozi. Objašnjava značaj tog područja: "Raznolikost vrsta u Riji Formozi ima globalnu vrednost. Nema puno takvih životnih prostora na ovom svetu. U prvom redu je značajna za mlade ribe. Pronašli smo više od 100 vrsta riba, većinom morskih koje prve mesece života provode u Riji. Mnoge od njih imaju ekonomsku vrednost, ostale pre ekološku. Na primer ovde ima mnogo morskih konjića. Glavni izvor tog bogatstva vrsta su čitave šume morske trave. U njima se prema rezultatima naše studije nalazi najveći broj vrsta."

To su u međuvremenu shvatili i neki stanovnici tog kraja koji i te kako poštuju prirodu - oni na primer organizuju akcije čišćenja plaža. A, kada je reć o poštovanju prirode kod političara, tu bi, po želji građanske inicijative „Somoš Oljau“, trebalo da pomogne Evropska unija! Ona je između ostalog finansirala postrojenja za prečišćavanje vode u tom kraju.

Autor: E. Farinja / M. Veljković

Odg. urednica: I. Ivanović