Šverceri cigareta stižu sa istoka

Količina: više od 200.000 cigareta. Vrednost: oko 50.000 evra. Ilegalna pošiljka bila je namenjena Saksoniji i Tiringiji, na istoku Nemačke. „U mrežu je uhvaćena poprilično velika riba“, kaže Bjanka Rihter iz Carinske policije Drezdena. A reč je zapravo o „jatu riba“. Cigarete, naime, nisu švercovane u kamionima ili kontejnerima, već u nekoliko manjih pakovanja sakrivenih u više privatnih automobila. „Šverceri su koristili i železnicu, tako da su deo pošiljke preneli u koferima u vozu“, objašnjava Rihter.

Carinska policija dugo je pratila krijumčare i kada su imali dovoljno informacija, krenuli su u akciju. Prilikom pretresa stanova našli su još cigareta kao i dokaze za neke ranije poslove. Otkrivena banda oštetila je državu za 15 miliona evra, a ilegalnu robu nabavljala je u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji.

Planovi EU protiv šverca cigareta

Zbog šverca cigareta Evropska unija svake godine gubi oko deset milijardi evra. To je gruba procena. Moguće da je reč čak i o 15 milijardi, ili možda sedam, ali u svakom slučaju radi se o veoma veliko svoti. Evropska komisija zato želi da pokrene novu strategiju protiv šverca cigareta. Uz do sada uobičajenu saradnju policija članica Evropske unije, Komisija želi da preduzme mere kod proizvođača i u zemljama iz kojih dolaze švercovane cigarete.

Iako su i sami proizvođači na gubitku zbog šverca, neki su na tome i zarađivali. Popularne cigarete koje su na evropsko tržište švercovane iz istočne Evrope i Azije, dugo su stizale zaobilaznim putevima, iz proizvodnih pogona velikih evropskih i američkih proizvođača cigareta.

Tokom protekle tri godine Evropska komisija postepeno je povećavala pritisak na proizvođače, a sa četiri najveća, koji pokrivaju 80 odsto svetskog tržišta, Brisel je već sklopio sporazum prema kojem i oni moraju da učestvuju u borbi protiv šverca. Te kompanije sada moraju tačno da navedu koliko cigareta su i gde isporučile.

Privlačnost razlike u ceni

Ostin Rouvan iz Evropske agencije za borbu protiv prevara (OLAF) hvali taj sporazum kao važan korak za kojim bi, kaže, morao da usledi i drugi: „Drugi proizvođači, van Evropske unije, još uvek prodaju velike količine cigareta na tržišta na kojima, zna se, ne može da bude konzumirana ni četvrtina, a ponekad ni desetina isporučenih cigareta.“ Proizvođači bi, dakle, morali da znaju da se iz tih, često vrlo malih zemalja, cigarete švercuju u Evropsku uniju.

Osnovni problem jeste velika razlika u ceni koja i privlači organizovani kriminal. Pošiljka sa 100.000 kutija cigareta u Belorusiji košta 30.000 evra, kada pređe u Poljsku ona već vredi 100.000, a u Nemačkoj čak 250.000 evra. Ako taj kamion stigne do Engleske ili Skandinavije, njegova vrednost porašće na pola miliona.

Zbog svega toga, organizovane bande ne prestaju da pronalaze sve nove i nove načine za zaradu. Pre 20 godina švercovale su se uglavnom popularne, originalne cigarete. Zatim su poznate marke počele da se falsifikuju, a danas se švercuju i jeftine marke poput cigareta „Đin Ling“ (Jin Ling) iz Kalinjingrada.

Legalni proizvodi za ilegalno tržište

„Zvanično su cigarete 'Đin Ling' proizvedene za rusko tržište“, kaže Volfgang Šmic iz kelnske Carinske policije. „Međutim, zanimljivo je da se na ruskom tržištu ne može pronaći ni jedna jedina kutija.“ Drugim rečima, te cigarete se namenski proizvode za šverc. I to sa velikim uspehom: „Đin Ling“ je jedna od najpopularnijih marki cigareta u nekim kvartovima Berlina. Potražnja je tolika, kaže Šmic, da su čak počeli da se pojavljuju i falsifikati te marke.

Evropska komisija namerava da pod lupu stavi i te jeftine marke. Zemlje kao što je Rusija trebalo bi, uz pomoć međunarodnih sporazuma i konvencija, naterati da bolje kontrolišu svoje proizvođače. Teži deo posla biće kontrolisati luke i druge bescarinske zone. „Slobodne carinske zone su prave raskrsnice za švercere“, smatra Ostin Rouland, istražilac Evropske agencije za borbu protiv prevara

Za Volfganga Šmica iz Carinske policije Kelna, borba protiv švercera nije samo borba protiv utaje poreza. Mnogo toga što stiže pre svega iz Azije, može biti opasno po zdravlje. „Duvan često stiže iz regiona u kojima se koriste pesticidi i herbicidi koji su u Evropi odavno zabranjeni“, upozorava Šmic. U cigaretama su tako pronađeni usitnjeni delovi CD-ova, mišiji izmet pa čak i azbestna vlakna.

Autori: Aloiz Berger / Ivan Đerković
Odg. urednik: Nemanja Rujević