Švajcarska skijališta ove sezone prazna

Diter Bogner ne može da se načudi. "Ovo je paradoksna situacija: usprkos 350 km skijaških staza i preko 50 žičara gosti nam odlaze", žali se ovaj radnik u preduzeću Žičara Engadin iz Sent Morica. Bogner kao i većina njegovih kolega za ovakvo stanje okrivljuje krizu evra i sa njom povezano jačanje švajcarske valute. Jer otkako je franak drastično ojačao u odnosu na evro, skupa švajcarska skijališta postala su još skuplja.

I do trećine manje gostiju

Od jakog franka doduše pati celokupna švajcarska privreda, ali nijedna privredna grana to ne oseća toliko koliko turizam. Čak i centri koji su dosad odolevali svim globalnim krizama poput Sent Morica beleže drastično smanjenje broja posetilaca. Neki skijaški centri su od početka krize 2008. izgubili trećinu gostiju. I u trgovačkim delatnostima zabrinutost je sve veća jer, kako kaže statistika, od svakog potrošenog turističkog franka, dve trećine završe u nekoj od brojnih radnji koje preplavljuju skijaške centre.

Pogotovo gosti iz Evropske unije trenutno radije odlaze u Austriju ili još povoljnije skijaške centre na istoku Evrope. Pri tome samo u poslednjih nekoliko godina je u žičare i brdske vozove bilo investirano preko 60 miliona franaka, gradnja novih linija je u pripremi ali to zavisi, kako kaže Bogner, od broja turista.

Drastična sniženja cena

Da finansijska kriza u Evropi zadaje muke turističkim radnicima u Švajcarskoj, najbolje je vidljivo iz neverovatnog sniženja cena i skijaških paketa, koja su još do pre koju godinu bila nezamislivo skupa. Žičare Engadina trenutno, zajedno sa još stotinak hotela u regionu nude skijaške karte za trećinu od uobičajne cene. Tako dnevna karta košta svega 25 franaka što je gotovo nivo cena za skijališta u istočnoj Evropi. Ove ponude bi pre svega trbalo da privuku mlađe goste.

Ali ova sniženja su samo kap na vrući kamen. Jer hotelijeri i gastronomi ne mogu da budu tako fleksibilni. "Naši fiksni troškovi za osoblje su jednostavno previsoki da bi mogli previše da kalkulišemo sa cenama. Zato pokušavamo da podignemo kvalitet", kaže Mihael Vagner, direktor hotela "Rosatsch" u Pontresini sa 60 stalno zaposlenih. Do pre nekoliko godina Vagner je još radio kao investicioni bankar u Frankfurtu. Nakon izbijanja krize vratio se u Švajcarsku i investirao u turizam. Njegovo osoblje, kao i osoblje ostalih hotela u regionu, uglavnom dolazi iz Portugala, Grčke i istočne Evrope. "Zakonom garantovani minimalac u Švajcarskoj je 3.500 franaka bruto. Sa radnim iskustvom i kvalifikacijom raste i plata", objašnjava hotelijer Vagner svoje troškove.

Italijani u strahu od poreskih istražitelja

Ali osim jačanja franka u odnosu na evro, postoje i drugi primeri kako evropska kriza utiče na broj gostiju u Švajcarskoj. Jedan od njih se odnosi na susednu Italiju odakle je proteklih godina dolazio značajan broj turista. Osim što je i u Italiji finansijska kriza, potencijalni gosti strahuju i od poreskih istražitelja koji u potrazi za bogatim Italijanima ne prezaju ni od neobičnih metoda.

Postoje informacije o tome da italijanska poreska uprava na graničnim prelazima beleži registracije skupljih automobila, pa proverava imena žitelja skupljih apartmana u Sent Moricu, a kasnije koliko su isti kod kuće prijavili porez. To mnoge koji očigledno imaju šta da sakriju ipak primorava na odluku da ostanu kod kuće ili barem da odu na skijanje negde gde nisu u viziru italijanskim poreskim službama. "Mnogi Italijani ne dolaze jer strahuju od porezskih istražitelja kod kuće", komentarišu švajcarski mediji.

U potrazi za "novim Rusima"

Još do pre nekoliko godina novopečeni bogataši iz Rusije trošili su dosta novca u Švajcarskoj, ali "zlatna vremena" kada su ruski oligarsi kupovali šampanjac u sanducima, su prošla. Možda se švajcarski turistički delatnici i zbog toga okreću novim tržištima u potrazi za "novim Rusima".

U poslednje vreme je porastao broj posetilaca iz SAD, ali i iz Brazila, Kine i Indije i to i do 30 odsto. Turistička zajednica Engadina je nedavno službeno pokrenula i "Ofanzivu srdačnosti" i hotelijerima i vlasnicima restorana nudi besplatno školovanje osoblja. Cilj tih mera jeste da konobari, recepcionari ili sobarice u komunikaciji sa gostima postanu još ljubazniji. Turistički radnici se nadaju da će svim raspoloživim sredstvima zaustaviti negativno delovanje krize. U to spada i kandidatura za Zimske olimpijske igre 2022. "Olimpijada bi dobrodošla švajcarskom turizmu", kaže Diter Bogner.

Autor: Romanic Rozalija / Nenad Krajcer
Odg. urednik: Jakov Leon