Švajcarska i EU: povratak na nultu tačku

Mnogi Švajcarci još uvek se nadaju da posledice prošlonedeljnog glasanja neće biti tako strašne, i da su negodovanja iz Brisela samo predstava za javnost. I sama nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da odnosi između Evropske unije i Švajcarske moraju da ostanu „što intenzivniji“. Međutim, zvaničnici Unije već preduzimaju prve konkretne korake: najavljeno je zamrzavanje pregovora o naučnoj saradnji, a Švajcarska više neće imati pristup ni programu studentske razmene „Erazmus plus.“

„Plašim se da segmenti našeg stanovništva i dalje ne shvataju šta to znači“, kaže članica Državnog saveta Švajcarske Kejti Riklin. „Biće još i drugih, bolnih posledica.“ Ta švajcarska političarka trenutno je na funkciji predsednice delegacije EU-EFTA u švajcarskom parlamentu i već dugo se bavi odnosima sa Evropskom unijom. Po njenim rečima, čak i privremeno zamrzavanje tih programa, dovodi Švajcarsku u osetljivu situaciju.

Povratak u izolaciju

Švajcarska već dobrih deset godina učestvuje u istraživačkom programu „Horizont“ iza koga stoji Evropska unija. Samo za period od 2014. do 2020. za njegovo finansiranje je predviđeno 80 milijardi evra iz fondova EU. Taj program podstiče zajedničke istraživačke projekte evropskih firmi i univerziteta. „Otkako smo stekli pravo da u tome učestvujemo, napravili smo ogroman napredak“, kaže Riklinova. „Za Švajcarsku, 'Horizont' je bio model uspeha. Ako se sa time ne nastavi, biće to ogromno razočaranje i ogroman gubitak za Švajcarsku, kao zemlju naučnih istraživanja.“

Isto važi i za program studentske razmene „Erazmus“, u okviru koga oko 3.000 švajcarskih studenata i profesora svake godine odlaze na neki od univerziteta u EU. Sada su oba dela tog programa zatvorena, jer Evropska unija do daljeg ne prima prijave iz Švajcarske.

Švajcarska, tihi član EU

To može biti samo početak laganog izbacivanja Švajcarske iz zajedničkog evropskog tržišta. Naime, Švajcarci izvlače veliku korist od saradnje sa EU, ali odbijaju da i sami uđu u tu organizaciju. Posledica toga je da vlasti u Bernu već 50 godina sklapaju najrazličitije bilateralne sporazume sa Briselom.

Danas već postoji oko 120 takvih dokumenata, u kome su privredne i druge veze regulisane do detalja – poput broja zupčanika koji moraju biti proizvedeni u Švajcarskoj da bi sat u kome se ti zupčanici nalaze mogao da se prodaje kao „švajcarski sat“. Uz to, kada Evropska unija menja svoje propise, Švajcarska gotovo redovno mora da učini isto, da bi mogla da nastavi sa izvozom u druge evropske zemlje.

U principu, Švajcarska je već odavno „tihi član“ EU, smatra nemački poslanik u Evropskom parlamentu Andreas Švab. „Ipak, postoje dve razlike: pod jedan, Švajcarska nije uključena u odluke o merama koje mora da sprovede, a kao drugo, saradnja u pojedinim oblastima još uvek je samo delimična.“ Ali čak i u tim oblastima, Bern se trudi da još više približi Švajcarsku Evropskoj uniji, „jer to ide na ruku njihovoj privredi“.

Rast zbog slobode kretanja

Švajcarska zaista ima veliku ekonomsku korist od bliskih odnosa sa Evropskom unijom, potvrđuje članica Državnog saveta Kejti Riklin. „Privredni rast je u Švajcarskoj u pravom smislu reči započeo tek sa otvaranjem evropskog tržišta“, kaže Riklin. Ona se ipak nada da će njeni zemljaci uspeti da zadrže privilegovan status u odnosima sa Briselom: „Verujem da su mnogi od ovih ugovora na korist i Evropskoj uniji.“

Međutim, između Švajcarske i Brisela nema prave ravnoteže, jer najveći deo švajcarskog izvoza odlazi upravo u EU, a ta zemlja odatle kupuje i većinu inostrane robe. Za Andreasa Švaba, poslanika u Evropskom parlamentu, na kocki je kredibilitet Evropske unije: „Sa moje tačke gledišta, nema mesta za pregovore“, kaže on i dodaje da je stav Evropske unija bio jasan još od samog početka: sporazumi sa Švajcarskom idu u paketu. Drugim rečima, ako se raskine jedan ugovor, raskidaju se svi.

Pametniji popušta?

„Za švajcarsku privredu to bi bio ozbiljan udarac“, slaže se Riklin. Ta političarka kaže da joj teško i da zamisli da će to do raskidanja ugovora zaista doći. Ukoliko EU ostane nepopustljiva, po njenim rečima, moraće da popuste građani Švajcarske. Već je bilo slučajeva da se odluke sa referenduma ponovo stave na glasanje – na primer, pravo glasa za žene u Švajcarskoj je u prvom pokušaju odbijeno „U demokratskom uređenju“, kaže Kejti Riklin, „stvari se stalno menjaju – ljudi mogu i da se opamete.“

Autori: Alojz Berger / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković