Švajcarci neće duži odmor?

Švajcarski sindikat je svojevremeno skupio daleko više od potrebnih 100 hiljada potpisa kako bi referendum o godišnjem odmoru zaista i bio raspisan. Ali kako se približava dan referenduma, tako su i švajcarski poslodavci odlučili da krenu u opsežnu propagandnu akciju kako bi građane uplašili mogućim posledicama.

U gotovo svim novinama i na brojnim plakatima može se videti slogan „Više odmora = manje radnih mesta“. Na televiziji se emituje spot koji pokazuje pacijenta na operacionom stolu – on je sam u prostoriji. Na uređaju za narkozu je ceduljica na kojoj piše „nedostatak osoblja zbog novih pravila o godišnjim odmorima“. Glas u pozadini produbljuje bojazan i govori: „Šest sedmica odmora za sve. Zvuči dobro. Ali posledice ćemo svi osetiti.“

Ko će to da plati?

Osim poslodavaca, protiv ove inicijative su uglavnom i švajcarski političari – kako desne, tako i leve orijentacije. Čuju se računice da bi Švajcarsku dve nedelje odmora više koštale najmanje šest milijardi franaka dodatnih troškova za radnu snagu. Ako se tome doda činjenica da Švajcarska privreda već ima problema sa izvozom zbog jakog franka (bolje reći, slabog evra), onda se može shvatiti zabrinutost mnogih poslodavaca.

Ispitivanja svedoče da Švajcarci nisu posebno skloni da produže svoj godišnji odmor. Prema anketi javne televizije SRG, čak 63 odsto Švajcaraca bi ove sedmice moglo da odbije ideju da se minimalni godišnji odmor u Švajcarskoj odmah produži sa četiri na pet sedmica, a onda, dan po dan na godinu, dok se ne dođe na šest sedmica.

U sindikatu Travail.Suisse pak tvrde da poslodavci bez razloga šire paniku i da je duži godišnji odmor itekako potreban: „Ekonomija je sve brža i oštrija i mnogi zaposleni oboljevaju od sve većih napora na poslu. Porodica i razonoda trpe zbog posla“, obrazlaže sindikat.

Mladima je dosta crnčenja

Povrh toga, sumnja i u rezultate ispitivanja: doduše, Švajcarci starijim od šezdeset godina je odmor možda najpotrebniji, ali kod njih se oseća najveći otpor toj inicijativi. Što su Švajcarci mlađi, to je želja za više godišnjeg odmora sve raširenija. Utoliko švajcarski sindikat nipošto nije uveren da će ova inicijativa biti odbijena.

U evropskim razmerama, Švajcarska bi ovim produženim odmorom napustila dno lestvice. Evropska unija „savetuje“ najmanje 20 slobodnih radnih dana za one koje rade četiri dana u sedmici, za one koje redovno rade i subotom traži 24 dana. U mnogim zemljama se tim danima dodaju još poneki tako da ni u Nemačkoj ni u Danskoj nisu retki zaposleni sa 30 dana godišnjeg odmora – makar ih teoretski imali 25. Toliko dana odmora su u proseku 2010. imali zaposleni i u Austriji, Francuskoj, Italiji, Luksemburgu i Švedskoj. Malta je imala dan manje, u Portugalu i Španiji je odmor trajao 22 dana, u Norveškoj 21 – i na dnu ljestvice je Kipar, sa samo 20 radnih dana odmora.

Inače, svetski crni primer među razvijenijim zemljama su Sjedinjene Američke Države – tamo ne postoji zakonski minimum! Sve se reguliše ugovorom ili, bolje reći, poslodavac određuje da li će odmora uopšte biti i koliko.

Autor: Anđelko Šubić (dpa)
Odg. urednik: Nemanja Rujević