Štampa: Brisel podržava korumpiranu Prištinu

U Zidojče cajtungu čitamo o „ranama Balkana“: „Suđenje Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom će konačno početi za 10 dana i otvoriće stare rane u celom regionu. Ali i svet će morati da se priseti sukoba koji je na Zapadu gotovo zaboravljen zbog drugih ratova, u Iraku i Avganistanu.“

Komentator Zidojčea piše da ima i jedna dobra vest za sve – na Balkanu ne preti novi rat. Saradnja država u regionu polako napreduje. Hrvatske firme ulažu u Srbiji, beogradski biznismeni se interesuju za preduzeća u susednim državama. Pre svih, ekonomisti ponovo sanjaju o jednoj „Jugosferi“, o zajedničkom tržištu od Slovenije do Makedonije. Približavanje država jeste postalo moguće zbog velikog pritiska stanovništva. Ljudi konačno hoće bolju budućnost, da putuju i žive normalnim životom. A garanciju za to vide u Evropi.

Zidojče prenosi i da je Hrvatska najbliže Evropskoj uniji, i da može opravdano da se nada da će postati članica Unije 2011. Najveće problematično dete na Balkanu jeste Bosna i Hrecegovina, i njoj je još uvek potreban međunarodni pazitelj. O Kosovu se prenosi da je najlošije prošlo u Izveštaju Evropske komisije o napretku, što nimalo ne čudi. „Skandalozno je međutim to što Brisel vrši slab pritisak i velikodušno podržava korumpirane vlasti u Prištini iz straha da bi situacija mogla da eskalira. Ipak, na primeru Prištine se vidi koliko je neophodno da EU više ne ispusti Balkan iz vida“.

Obrazovati migrante i iskoristiti znanje

Nemački listovi pišu danas i o integraciji stranaca u Nemačkoj. Štutgarter nahrihten prenosi: „Kada je reč o vrhunskim stručnjacima, Nemačka ne može da dozvoli da talenti budu zanemareni, a pogotovo ne zato što su stranci. Nebitno je da li su šefovi puni predrasuda ili su oni koji traže posao nedovoljno fleksibilni. Jednostavno je glupo ne iskoristiti potencijal stručnjaka. Blaže rečeno, zauzimanje jednih i otvorenost drugih ide zajedno, ako se teži uspešnoj integraciji“.

A Frankfurter algemajne cajtung piše: „Hitno je potrebno podsticati učenje jezika još u predškolskom uzrastu i useljavanje prema potrebama Nemačke. Pre svega moraju biti priznate kvalifikacije i stručna iskustva visoko-obrazovanih doseljenika. Još uvek je stotine hiljada inostranih stručnjaka nezaposleno ili rade poslove za koje su prekvalifikovani. To se sve može regulisati jednim zakonom o priznanju“.

U berlinskom Tages cajtungu čitamo: „Nije novo da deca stranaca u Nemačkoj često bez završene srednje škole završe na ulici. Duplo je više dece useljenika od nemačke dece koja nemaju maturu. Takođe nije tajna da deca stranaca zato imaju lošije šanse na tržištu rada.

Ipak, čini se da nije sve u nedostatku kvalifikacija. Prema istraživačima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, čak i kada bi deca stranaca imala maturu ili studirala, bila bi itekako podređena na nemačkom tržištu rada. Drugim rečima, deci turskog porekla mnogo je teže da dobiju mesto za stručnu praksu nego njihovim nemačkim vršnjacima“.

priredila: Ivana Ivanović

odg. urednica: Sanja Blagojević