Šta o Kosovu kaže Argentina, a šta Nemačka?

Ambasador Albanije u Holandiji Gazmend Barbuluši je na početku današnje rasprave (02.12.) rekao da je Srbija 1989. godine ilegalnim putem ukinula autonomiju Kosova.

Deset godina kasnije „Srbija je počinila veliki broj zločina na Kosovu“, koji su, kako je rekao, kulminirali 1999. godine.

„1999. godine kosovski Albanci bili su izloženi najvećem etničkom čišćenju od Drugog svetskog rata. Na hiljade ljudi je pobijeno i nestalo, a na desetine kuća je spaljeno i uništeno“, rekao je Barbuluši i dodao da je preko milion i po ljudi proterano sa svojih ognjišta, od kojih je 700.000 prebeglo u Albaniju.

Na Kosovu vladaju zakon i pravna država?

Albanski ambasador tvrdi da je na Kosovu situacija danas potpuno drugačija. Na Kosovu vladaju „zakon i pravna država“, poštuju se ljudska prava svih građana, a Kosovo je postao faktor stabilnosti i primer i za ostale zemlje, kaže Barbuluši.

Nemačke stavove predstavila je visoka savetnica u Ministarstvu spoljnih poslova, Suzane Vasum–Rajner, koja kaže da je Deklaracija nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom.

„Slučaj Kosova je specifičan i jedinstven. Najvažniji elementi koji idu tome u prilog su: masovno nasilje nad albanskom većinom, prisutnost međunarodne administracije i nedostatak bilo kakvog uticaja Srbije nad vlastima u Prištini, pregovori, koje su predvodili posrednik Marti Ahtisari i „Trojka“, i koji su na kraju propali.“

"U regionu ima dovoljno mesta za dve države"

Vasum–Rajner je mišljenja da na toj teritoriji ima dovoljno mesta za dve države – Kosovo i Srbiju. Istog mišljenja je i predstavnik Saudijske Arabije, ambasador u Holandiji Abdulah Alshagrud. On tvrdi da Deklaracija nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, pa je zbog toga njegova zemlja odlučila da prizna Kosovo.

Potpuno drugačijeg mišljenja je bila predstavnica Argentine, Suzane Ruiz Čeruti. Ona tvrdi da su deklaracijom „pogažena“ prava na teritorijalni integritet i suverenitet i da je reč o mešanju u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje. Ruiz Čeruti tvrdi da su kosovski Albanci nacionalna manjina koja nema pravo na samoopredeljenje i otcepljenje.

Za razliku od ostalih, ona je mišljenja da bi kosovski slučaj mogao da posluži kao presedan i da nije jedinstven. U četvrtak će pred Međunarodnim sudom svoje argumente izneti Austrija, Azerbejdžan i Belorusija.

autori: Bahri Cani

odg. urednik: N. Jakovljević