Šta je u stvari sreća?

Sreća leži u osećanju pojedinca, smatra Robert Sapolski, neurolog sa Univerziteta Stenford u Kaliforniji. "Kada nekome polomite nogu, nastaje stresna reakcija. Ali kada nekome pustite Betovenovu simfoniju, onda on oseća sreću, ili se pak dosađuje. Bilo bi jednostavno kada bi sreća bila samo u vezi s tim da li neko voli čokoladu a neko masažu leđa. Ipak, postoje osobe koje s velikim uživanjem mozgaju o rešenju apstraktnog, matematičkog problema.“

Sreću je teško definisati. Neki pod srećom podrazumevaju trenutke euforije, na primer kada neočekivano dobiju poklon. Neki su srećni kad su dobro raspoloženi. Pozitivni psiholozi označavaju stanje sreće pojmom subjektivnog dobrog zdravlja. Reč je o idealnom stanju koje se postiže smislenim, srećnim životom.

Različite definicije sreće

Za neurologe su sve definicije suviše difuzne. Zato oni proučavaju stanje sreće pomoću stanja uzbuđenosti. Ali i tu ima teškoća, smatra Elizabet Felps, naučnik neurolog:

"Poznato nam je da ne možemo razlučiti da li je stanje uzbuđenosti proisteklo iz nečeg pozitivnog ili negativnog. Telo reaguje na određen način. Čovek se znoji, srce kuca jače, luče se hormoni stresa. Međutim, sve te reakcije ne mogu se pripisati određenim stanjima.“

Ali tu je još jedna prepreka: "Nije teško nekome uliti strah u kosti. Vrlo dobro poznajemo mustre koje prate negativne emocije, strah ili bes. Ali, u laboratoriji nije jednostavno nekoga učiniti srećnim. Na primer osobi mogu da dam mnogo novca. A uzbuđenost koja proističe iz tog čina mogu da izmerim preko signala koje telo te osobe odaje. Međutim, nisam sigurna da se to stanje može izjednačiti sa srećom.“

Koktel hormona

Sedamdesetih godina Mihalj Čiksentmihalji definisao je pojam „protoka“ (flow) koji znači potpuno prepuštanje onome što radimo. Protok je sastavni deo sreće. U međuvremenu je postalo poznato da se pri tom pojačano luči hormon sreće dopamin. Ipak pozitivni psiholog teži preciznijim rezultatima, sarađujući sa kolegom na Institutu u Stokholmu:

"On dugo pokušava da navede ljude da u magnetno-rezonatnim skenerima osećaju protok. Čovek može da meri hormone i enzime, koje dobija iz pljuvačke, i na taj način dobija informacije o osećajima. Ali to nije jednostavno.“

Stanje sreće je koktel hormona sreće, dopamina i serotonina. Ko pati od nedostatka serotonina nema koncentraciju i želju za akcijom. Volja za životom ne postoji. U najtežim slučajevima pomažu samo lekovi. Međutim do određenog stepena može se psihološki uticati na količinu serotonina. Terapeuti predlažu tzv. blic odmor u glavi. Kada nastupi nevoljnost, u glavi treba da se prizove nedavni odmor u Italiji, ili negde drugde, koji je celoj porodici pričinio veliko zadovoljstvo.