Šta je sve na kocki ?

Pod naslovom „Šta je sve na kocki“ list Frankfurter algemajne cajtung piše o posledicama eventualnog ukidanja zajedničke evropske valute:

„Već duže vreme javna rasprava o spasavanju evra u Nemačkoj se svodi na pitanje koliko to zemlju košta. Međutim, ako se nemački doprinos zajedničkom fondu za očuvanje stabilnosti evra stavi u odnos sa brojem stanovnika vidi se da svaki nemački građanin izdvaja 1530 evra, holandski 1590, a luksemburški čak 2.640 evra. Dakle, teško bi se moglo reći da je Nemačka „platiša“.

Trezvena analiza pokazuje da uopšte nije u pitanju ljubav prema bližnjim, nego da je mnogo na kocki i za samu Nemačku. Pre svega potrebno je imati u vidu kakvu korist Nemačka ima od EU. Prošle godine 63 odsto izvoza otišlo je u druge članice EU, 71 odsto nemačkog uvoza je sa područja EU. Malo je zemalja koje su imale takvu korist od zajedničkog tržišta kao Nemačka.

Veći uticaj u svetu

Srednjoj sili kao što je Nemačka sa političkog stanovišta integracija omogućava da izbegne stalno balansiranje na kontinentu što je povezano i sa većim izdacima za naoružanje. Ona otvara mogućnost vladi da na svetskoj sceni istupa kao članica saveza čiji je uticaj daleko veći od uticaja same Nemačke, pa bila ona i ekonomski najjača evropska zemlja.

Presudno je pitanje da li bi sve te prednosti nestale ukidanjem evra. Pouzdane prognoze nisu moguće, jer u istoriji nema primera raspada monetarne unije. Pravilima EU nisu predviđeni izlazak pojedinih zemalja iz evrozone ili ukidanje evra. Ako se ostave po strani praktični problemi (eventualni juriš na banke, nepripremljenost za povratak na nacionalnu valutu) nastao bi nulti čas u Evropi. Svaka vlada morala bi da razmisli šta još hoće od EU ako je propao osnovni stub integracije. Za privredu bi bio hendikep povratak na kurseve u trgovini sa partnerima iz današnje evro zone.

Nadmetanje oko sfera uticaja

Međutim, mnogo veću pretnju predstavljala bi opasnost protekcionizma u slučaju povratka na nacionalne valute. Nakon ukidanja evra mnoge zemlje ostale bi na brdu dugova što bi ih vrlo brzo dovelo u iskušenje da devalviraju valute i zatvore tržište od konkurencije iz inostranstva.

Na političkom planu ponovo bi došlo do nadmetanja oko sfera uticaja i istorija uči da u tom slučaju nema ništa od zajedničkog istupanja prema drugim velikim silama kao što su SAD ili Kina. Evro kriza se ne može porediti sa običnom svađom u porodici. U stvari, zaista je reč o sudbini EU, kao što je to nedavno upozorio predsednik Evropskog saveta Van Rompej. Značaj evra daleko je veći od njegove ekonomske korisnosti, jer je – očigledno prerano i nepromišljeno – pretvoren u motor integracije“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Izbor: N. Briski

Odg. urednica: I. Ivanović