Šta je rešenje jednačine EU, Srbija, Kosovo?

Kada je krajem jula Međunarodni sud pravde izneo svoje mišljenje prema kome Deklaracija o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, Evropska unija pozdravila savetodavni stav suda i naglasila da taj trenutak može da označi novi početak u odnosima Beograda i Prištine. Navodeći svoju spremnost da pomogne u tom dijalogu, Brisel je Beogradu ponudio saradnju u pripremi dokumenta za dalju raspravu o Kosovu pred Ujedinjenim nacijama.

Traganje za formulacijom, čijim bi se izglasavanjem u Ujedinjenim nacijama dao politički zaključak i epilog procesa pred Međunarodnim sudom pravde, prema rečima zvaničnog Beograda, vodilo se uz konsultaciju sa evropskim partnerima. Ipak podnošenje neusagašenog teksta Rezolucije od strane Srbije izazvalo je oštre kritike u EU. U Beograda takav „iznenadni“ potez Srbije objašnjavan kao „praktičan“ u trenutku kada se i albanska strana spremala da podnese svoj tekst rezolucije Generalnoj skupštini UN, pri čemu bi se glasalo samo o prvopodnetom.

EU postigla načelan kompromis oko Rezolucije

Brisel je drugi put ponudio Beogradu da se, sada pre izlaska pred Genaralnu skupštinu UN, pokuša doći do kompromisa izmenom teksta srpske Rezolucije o Kosovu. Razgovori oko pronalaženja zadovoljavajućih formulacija odvijali su se kako na relaciji Brisel - Beograd, tako i među samim članicama Unije.

U EU je pitanje rešavanja odnosa Srbije i Kosova, a samim tim i usaglašavanja teksta Rezolucije o Kosovu sa Beogradom, okarkterisano kao „veoma delikatno“. Naglašeno je i da je, između ostalog, preduslov za pomak na tom polju uspostavljanje zajedničke pozicije svih članica Unije.

Iako nezvanično, ni u samom Briselu ne polažu se prevelika očekivanja u brza pomeranja osnovnih stavova, prema kojima 22 zemlje članice priznaju, a njih pet ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, zajednica 27 evropskih zemalja, kao i uvek, želi da pred međunarodne organizacije izađe sa zajedničim stavom.

Tako je neposredno pred sastanak Borisa Tadića i Ketrin Ešton u Briselu, nezvanično, objavljeno da je došlo „načelnog“ usaglašavanja zajedničkog stava evropske dvadesetsedmorice oko teksta Rezolucije o Kosovu o kojem bi trebalo da se u četvrtak (9.9.) raspravlja pred UN. Nezvanično, u tom dokumentu ne spominju ni jednostrano otcepljenje Kosova, niti pregovori o svim otvorenim pitanjima.

Kako do kompromisa Srbije sa EU?

Međutim da kompromis može da ima i različita tumačenja moglo se videti i prema nekim ranijim informacijama. Tako je za Veliku Britaniju kompromis do sada bio povlačenje srpske rezolucije, dok je za Srbiju taj čin neprihvatljiv, kao ni bilo koji kompromis po pitanju prihvatanja nezavisnosti Kosova.

Za sada zvanični Brisel, prihvatanje nezavisnost Kosova ni ne postavlja uslov Srbiji, već se samo insistira na praktičnoj i fleksibilnoj politici, kao i na dobrosusedskim odnosima u regionu. Većina evropskih analitičara ipak ističe da će se pitanje definisanja granica i odnosa sa Kosovom neminovno postaviti pre ili kasnije u procesu evrointegracija Srbije.

Očigledno je da se Kosovo već pojavilo kao kamen spoticanja Srbije na njenom putu ka zajednici evropskih zemalja. Postizanje zajedničkog rešenja Beograda i Brisela povodom teksta Rezolucije o Kosovu moglo biti tako biti prvi korak u mogućem rešavanju komplikovane jednačine koja postoji u odnosima Srbije, Kosova i EU .

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković