Šta je genocid, a šta sociocid?

O rusko–američkom sastanku na vrhu koji počinje danas u Moskvi list Rajnpfalc piše:

„Novi početak u odnosima, o kome je dogovor postignut početkom aprila u Londonu, veoma je komplikovan poduhvat sa neizvesnim ishodom. Prvo, još nije do kraja raščišćeno ko je na vlasti u Moskvi. Putin je to još jedanput jasno pokazao neposredno pred Obaminu posetu oštrim izjavama koje su u suprotnosti sa onim što govori Medvedev i za koje nije kompetentan kao predsednik vlade. Normalizaciji odnosa i razoružanju protive se u generalštabu i tajnim službama oni koji i dalje razmišljaju u kategorijama hladnog rata. Srećom, Obama i Medvedev pripadaju jednoj drugoj generaciji i njihov pragmatizam uliva nadu“, piše list „Rajnpfalc“.

O istoj temi list Handelsblat piše:

„Ideja da bi Rusi i Amerikanci, posle kraja verbalnog ledenog doba, mogli pasti jedni drugima u naručje samo je iluzija. Medvedev može biti mlad i liberalniji od prethodnika, ali kada je o spoljnoj politici reč nije uspeo da izađe iz senke Vladimira Putina. Nova ruska doktrina o bezbednosti, koju je potpisao, svakako je moderna, ali u principu nije se mnogo promenilo. Mnogi ruski političari i veliki deo stanovništva razmišljaju u starim kategorijama – kao i u vreme hladnog rata smatraju da glavna opasnost nacionalnoj bezbednosti preti od Zapada i to pre svega od NATO na čelu sa Amerikancima“, piše list „Handelsblat“.

List Noje Rur cajtung / Noje Rajn cajtung komentariše ponašanje banaka:

„Neumerenost banaka graniči se sa drskošću. Prvo su zbog pohlepe izazvale svetsku ekonomsku krizu, sada zbog njihove škrtosti preti opasnost da se kriza produži. Očigledno bankari još nisu shvatili šta znači „relevantnost za sistem“ zbog koje su dobili milijarde poreskog novca kojim su spaseni od kolapsa. Banke su relevantne za sistem, jer pružaju usluge realnoj privredi – njihov zadatak je da obezbeđuju kredite za firme. Političari su snabdeli banke novcem poreskih obveznika. Sada bi se morali pobrinuti da banke ponovo rade ono što im je posao i obezbeđuju kredite privredi. Ako treba – i silom“, piše „Noje Rur cajtung/Noje Rajn cajtung“.

Mišljenje deli i komentator lista Bild koji piše:

„Ko dobija od banke kredit od milion evra? Onaj ko u banci već ima milion - vic je prastar, ali aktuelniji nego ikada. Mnogim preduzećima hitno su potrebni krediti, ali ih ne dobijaju. To bi se moglo razumeti kada banke ne bi imale novca, ali one plivaju u njemu, jer su ga dobile od centralne banke i to uz senzacionalno nisku kamatnu stopu. Naravno, banke ne smeju lakomisleno da odobravaju kredite – ako neko preduzeće nema izgleda da opstane svaki kredit je pogrešna investicija. Ali, u ovom slučaju u pitanju je bankarski egoizam. Banke, naime, uzimaju novac pod povoljnim uslovima i ulažu ga tako da im donese što veći profit umesto da pomognu preduzećima koja su pogođena privrednom krizom. Banke tako ne ispunjavaju osnovni zadatak – da obezbeđuju novac za privredu“, upozorava list „Bild“

Nešto drugačije mišljenje zastupa Fajnenšel tajms Dojčland:

„Osuđivati banke možda je dobra predizborna strategija. Nemačkim preduzećima koja su u najdubljoj krizi od rata to nije ni od kakve pomoći. Nije racionalno terati banke da iz moralnih razloga odobravaju kredite. Svaka banka koja sada pod političkim pritiskom lakomisleno odobrava kredite iduće godine mogla bi sama postati slučaj za spasavanje“, upozorava „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Nedeljnik Špigel objavljuje intervju o suđenju Radovanu Karadžiću sa Kristofom Fligeom, sudijom haškog suda koji smatra da će suđenje trajati oko 30 meseci. Na primedbu da je planirano da se sva suđenja okončaju do kraja 2010. godine sudija Flige je odgovorio:

„To je potpuno nerealno. Karadžić može da se žali posle presude i zato je realan rok možda 2013. godina. Do tada bismo mogli da završimo poslednjih desetak suđenja“.

Na konstataciju da je u slučaju Karadžića reč o odgovornosti za masovna ubistva koja su kvalifikovana kao genocid, ali da je među pravnicima sporno kvalifikovanje masovnog ubistva u Srebrenici kao genocida sudija Flige je odgovorio:

„Ne bih govorio o tom konkretnom slučaju, ali u principu pitam se da li je zaista potrebno koristiti pojam genocida za tu vrstu zločina. Zašto je uopšte potrebno praviti razliku? U čemu je razlika ako neka grupa nije ubijena iz nacionalnih, rasnih ili religioznih razloga, nego jednostavno zato što su ti ljudi bili na tom mestu? To je bio možda slučaj u Staljinovoj borbi protiv takozvanih kulaka u Ukrajini.

Možda bi se korišćenjem termina masovno ubistvo izbegle mnoge teškoće prilikom pravnog razgraničenja. U Kambodži Kambodžanci su masovno ubijali sunarodnike. Šta je to – genocid? Sociocid? Strogo uzevši, pojam genocid prikladan je samo za kvalifikovanje holokausta“, rekao je sudija haškog suda Kristof Flige u intervjuu za nedeljnik „Špigel“.

priredio Nenad Briski

odg. urednik: N. Jakovljević