Šoping za diktatore

"Špigel onlajn" o Kimu Jonu Rijulu piše: već 16 godina zvanično nije među živima. 18. oktobra 1996. godine u Austriji su ga ubili slovački gangsteri. Tako se barem činilo. Međutim, posle ubistva, živeo je neupadljivim životom u blizini Beča. Plaćao je sve račune na vreme, nije prelazio ulicu na crveno, zaobilazio je druge ljude u širokom krugu. Živeo je, kako danas kaže, životom krtice. Najviše ga je mučilo što nije imao prijatelje, što nije mogao da ostvaruje kontakte. Jer, u slučaju da je nekome rekao čime se ranije bavio, oboje bi bili u smrtnoj opasnosti.

Do svoje "smrti", koju je lično organizovao do najsitnijih detalja, bavio se poslom za koji niko nije smeo da zna. Njegovim gazdama se ni danas neće svideti to što je rešio da odbaci sve mere bezbednosti i objavi ono što mu se desilo. Kim Jon Rijul je radio za diktatore Severne Koreje, Kima Il Sunga i Kima Jong Ila. Njegova misija je uvek bila ilegalna. Ako je "večitom predsedniku" trebalo nešto što nije moglo da se nabavi legalnim putem u ekspediciju je bio slat Kim Jonga Rijul. Njegov prvi posao, sredinom sedamdesetih je bio relativno bezazlen. "Diktator je rešio da se vozi samo u najvećem mercedesu - Pulman 600." Nabavka luksuzne limuzine nije predstavljala problem za Rijula.

Lista diktatorskih želja

Ubrzo su želje bile mnogo veće od onih koje mogu da se ispune odlaskom kod prodavca automobila. U pitanju je bilo oružje, pozlaćeni pištolji i puške. Na listi su se našle i tehničke sprave, koje su se koristile za vojni atomski program. Takođe i sprave za ličnu bezbednost, telefoni sa posebnom šifrom, čitači otisaka prstiju itd. Rijul je za zahtevne gazde nabavio i avion Cesnu.

Kim Jong Rijul je studirao u DDR-u, i perfektno je znao nemački. Kada su liste želja postale jako dugačke, preselio se u Austriju. Odatle je uspešnije mogao da obavlja ilegalne poslove. Uvek je imao velike svote novca sa sobom, ponekad 300.000 dolara, ponekad pola miliona. Činjenica da poseduje diplomatski pasoš onemogućavala je kontrolu.

Bitno je reći, da je ovaj Korejac račune uvek plaćao gotovinom, ostavljao je bakšiš u visini, 30 odsto od cene ukoliko su prodavci bili spremni da ćute o obavljenom poslu. "To se evropskim poslovnim ljudima veoma svidelo", kaže Rijul.

Istina izašla na videlo

Njegove gazde nisu primetile da je njihov nabavljač od svake nabavke ostavljao deo novca po strani, za svoju budućnost. 1994. godine je sakupio dovoljno novca. Bilo je vreme za „ubistvo“ i početak novog života. "Bilo mi je jasno da Severna Koreja mora da propadne u jednom trenutku, taj sistem nije mogao zauvek da funkcioniše." Osim toga, nabavljač je mrzeo diktatore. Više je voleo život u anonimnosti i izolaciji, gde je stalno morao da pazi gde i kako se kreće.

15 godina je živeo na ovaj način. Sve do trenutka kada je počeo da razmišlja o tome da ima 74 godine i da se pita koliko će još živeti. Doneo je odluku da svoju tajnu ne odnese u grob i napisao je knjigu "U službi diktatora".

"Želim da kažem istinu pre nego što umrem. Želim da govorim o strahoti i brutalnosti. Severnom Korejom vlada brutalna i lažljiva diktatura. Kim Jong Il ima sve što čovek može da poželi, a njegov narod pati i gladuje."

zbs/nj/spiegel