Škole hrabrosti, škole bez rasizma

Najnoviji rezultati istraživanja fondacije „Fridrih Ebert“ pokazuju da u istočnom delu Nemačke, mlade generacije pre svega, sve više dele desno radikalni način razmišljanja, ideje i svetonazore. Dok je u pokrajinama bivšeg DDR-a još 2002. godine oko 8,1 odsto građana podržavalo desničarske, nacističke i šovinističke ideje, danas se ta brojka udvostručila – na oko 16 odsto. U zapadnom delu Nemačke, broj pripadnika i simpatizera desno radikalne scene i njenih ideja je, međutim, u padu. Godine 2002. njihov udeo sveukupno je iznosio 11,3 odsto, dok rezultati najnovije studije pokazuju smanjenje – taj procenat danas iznosi oko 7,3 odsto.

Lični susreti sa bivšim neonacistima

S obzirom na povećanje broja pristalica uvođenja desničarske diktature, šovinizma, mržnje prema strancima, antisemitizma kao i broja onih koji svesno umanjuju zločine počinjene tokom nacionalsocijalizma u Nemačkoj kao i broj stradalih u holokaustu, u Nemačkoj se poslednjih godina znatno više nego ranije pažnja posvećuje upravo sprečavanju širenja tih ideja. Reč je o raznim projektima, okrenutim prvenstveno mladima i deci na istoku zemlje. Jedan od njih je i studentski projekat „Škola bez rasizma – škola hrabrosti“, koji postoji i deluje već deset godina i to sa velikim uspehom širom cele Evrope. O kakvom projektu je reč?

Jedan od rukovodilaca projekta Sebastijan Kal trenutno je angažovan u gimnaziji „Maks Plank“ u Berlinu. „Naš projekt u nekoj školi traje godinu dana. Učenici, učitelji kao i svi drugi zaposleni u školi obavezuju se da će aktivno učestvovati u suzbijaju bilo kakve vrste rasizma ili diskriminacije uopšte. O tačnom programu projekta odlučuju sami učenici“, objašnjava Kal.

Tako je, na primer, jedan od učenika predložio da se u školu pozove neki od bivših pripadnika neonacističke scene u Nemačkoj. „Lični kontakti su uvek najbolji. Mislim da bi bilo najbolje pozvati nekog od bivših neonacista da dođe i da nam ispriča o svojim iskustvima, načinu razmišljanja neonacista, ali i o metodama njihovog rada i vrbovanja mladih i dece u školama i gimnazijama“, kaže jedan učenik gimnazije „Maks Plank“.

Projekat „Škole bez rasizma – škole hrabrosti“, međutim, ne bavi se samo problemom širenja i prihvatanja desno radikalnih ideja već i drugim oblicima diskriminacije; pre svega diskriminacije žena i homoseksualaca kao i problem mobinga na internetu. Osim gimnazije „Maks Plank“ u Berlinu, na tom projektu sarađuje u međuvremenu više od 1.000 drugih škola u Nemačkoj.

Autori: Tim Vize / Kaj Aleksander Šolc / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković