Škola u kojoj nema ocenjivanja

Đaci čekaju početak časa engleskog u srednjoj školi „Žan Batist Koro“, u pariskom predgrađu Savini-Sur– Orž. Impresivno mesto. Sagrađeno na temeljima zamka iz 15. veka u kome su živela dva francuska kralja - možda prava mera napora, koja ova zemlja ulaže u obrazovanje dece.

U jednom od završnih razreda škole, nastavnica Silvi Abdelgabe, sprovodi pionirski projekat za koji veruje da će pokrenuti hrabru i progresivnu promenu. “Sa ocenama, šta da radim? Trudim se da dajem samo dobre ocene.“

Na našu opasku da bi kritičari rekli da đaci koji ne uče dobro, neće osećati pritisak da se poprave, nastavnica odgovara: „To važi za ljude koji vole da se takmiče. Dešava se da najbolji budu izdvojeni, a oni sa lošijim znanjem ostaju na dnu gomile. Oni koji trče brzo, trčaće i dalje, a ostali mogu samo da ih gledaju! Ja to ne želim za moje odeljenje. Dajte da prestanemo sa osuđivanjem ljudi! Ja se zapravo borim za demokratiju i za pravo da uživam sa ovom decom, a ne da imam status nekog ko hoće da im seče glave.”

Zbog loših ocena prestaju da uče?

Mišljenja po pitanju tradicionalnog francuskog ocenjivanja u obrazovanju su podeljena. Čak i u Silvinom odeljenju. „Ja sam Oria i imam 19 godina. Mislim da je ocenjivanje dobro, jer možemo da pratimo kako napredujemo, a to je dobra motivacija. Možda će to na početku dobro funkcionisati, ali će kasnije zažaliti. Videće da je to više hendikep nego prednost.“

“Moje ime je Nadžet, imam 16 godina. Mislim da je ukidanje ocena dobro za decu poput mene, jer sa lošim ocenama, ljudi dobiju i lošu sliku o vama. Mislim da bi zbog loših ocena neko mogao i da prestane da uči.“

Loše ocene, agresivno prepravljanje crvenom olovkom, čak i ispravke đačkih radova… Francuske vlasti u obrazovanju ohrabruju sve to u osnovnim, a sada sve više i u srednjim školama kako bi đacima omogućili da zadrže samopoštovanje i motivisanost. Vlada, iako konzervativna, podržava ove reforme. Suočeni podacima da četvrtina đaka srednjih škola ima problema sa čitanjem, pisanjem i računanjem, zatraženo je od nastavnika da se više bave pitanjem da li su đaci savladali određene osnovne veštine, a ne koliko su uspešni u školi. Za sociološkinju Natali Bul posvećivanje toliko pažnje emocijama i koncentrisanje na neuspehe umesto uspeha, đacima može samo da škodi.

“Uvodimo saosećajni pristup koji je intuitivno primamljiv svima. Problem je u tome što on zapravo ne koristi deci. Možda imamo lošu ulogu kada branimo trud i naporan rad, ali deca koja su se školovala u relativno rigidnim obrazovnim sistemima znaju koje su lekcije tako naučili. Ljudi vole da premašuju svoje uspehe, na taj način zapravo i otkrivaju za šta su sposobni.”

Francuzi imaju znatno više Nobela u matematici

Bul kaže da francuske reforme ugrožavaju uspešan sistem. U matematici, na primer, Francuska je dobila više Nobela nego bilo koja druga država sem Sjedinjenih Država, više nego Rusija, dva puta više od Britanije, četiri puta više od Japana i čak 11 puta više nego Nemačka.

Francuska bi, kaže ona, morala biti oprezna sa skandinavskim modelom. Finska ima odličan obrazovni system i ukinula je ocenjivanje u osnovnim školama, ali u Hong Kongu, Šangaju i Seulu takođe imaju uspešne škole i staromodni model ocenjivanja.

U školi Žan Batist Koro, u jednom od odeljenja gde su ukinuli ocenjivanje, nakon žalbi roditelja i đaka, ocene su vraćene. Ovde i širom zemlje još teku žestoke rasprave o eksperimentu sa ocenjivanjem.

Autori: Džon Laurenson / Daniela Vranković
Odg. urednik: Jakov Leon