Šezdeseti rodjendan književnika Kristofa Hajna

U svom upravo objavljenom romanu ”Zauzimanje zemljišta” oslikava on gradić Guldenberg, u vreme NDR, i to u razdoblju od pet decenija. Kniga je pravi prozni valjak u kome je predstavljena panorama provincije, ujedno je to povest pisana iznutra, sa naličja svih zbivanja u gradiću. Pet pripovedača se tu oglašava – a sve se okreće oko jednog lika, izvesnog Bernharda Habera, čiji je život u žiži svih pogleda.

Kristof Hajn odlično poznaje milje koji opisuje u svom socialnom romanu. Jer rođen je u Šleziji, a odrastao je u Bad Dibenu, kod Lajpciga, koji mu je u romnanu prototip Guldenberga. Otac mu je bio sveštenik. Bilo mu je uskraćeno da pohađa gimnaziju, pa je morao u internat, u zapadnom Berlinu. Posle podizanja Berlinskog zida se Hajn vratio u istočnu Nemačku, gde je išao na zanat, ugostiteljski, i postao je klener. Kasnije su mu vlasti odobrile da polaže maturu i da studira. Dakle, studirao je filozoifju, u Lajpcigu i Belrinu. Tako se posle zaposlio kao dramaturg.

Godine 1973. je Kristof Hajn radio u pozorštu, zajedno sa Hajnerom Milerom. Ali 1979. je napustio čuveno pozorište Folksbine, i posvetio se pisanju. Imao je problema. Petnaest njegovih komada nije izvedeno. Prečesto se kritički odnosio prema sistemu i njegovoj birokratiji. Na desetom kongresu pisaca NDR, 1987, je oštro napao cenzuru, a na velikim demonstracijama četvrtog novembra 1989. je Kristof Hajn održao čuveni govor na trgu Aleksanderplac. A kada su se istočno- i zapadno-nemački PEN centar konačno ujedinili, 1998, Kristof Hajn je postao prvi predsednik ujedinjenog udruženja.