Šezdeset godina nezavisnosti Pakistana
13. avgust 2007.
Nestabilan, sa nuklearnim arsenalom, okarakterisan kao plodno tle za islamske ekstremiste i skrivalište za lidera Al Kaide Osamu bin Ladena, Pakistan je zemlja koja je u centru pažnje svetske javnosti.
Osnivač Pakistana, Mohamad Ali Džinah sanjao je o stvaranju domovine za južnoazijske muslimane koji bi živeli u miru. Mir je, medjutim, nešto što je Pakistan retko kad video od dobijanja nezavisnosti od Britanije i odvajanja od Indije.
Sadašnji lider Pervez Mušaraf, koji je četvrti general na vlasti u Pakistanu, ipak je uspeo da uspostavi dijalog sa Indijom i period mira izmedju nuklearnih rivala koji su od razdvajanja vodili tri rata.
Kritičari tvrde da je, bez ozbira na sve dobro koje je učinio, zemlji od 170 miliona ljudi, gde dve trećine zzivi od dva dolara dnevno, potrebna demokratija. Poznati pakistanski intelektualac Haris Kalikve o tome kaže:
"Veliki deo odgovornosti za to što u Pakistanu nema demokraji, pored vojske ima i podela na istočni i zapadni Pakistan. Pakistanaci sa zapada strahuju da bi u demokratiji dominirali istočni Pakistanci. Ovaj faktor je odmah na početku doveo do toga da političke snage na zapadu Pakistana nisu bile demokratske".
Mušaraf je, inače, samo nekoliko dana uoči proslave nezavisnosti razmatrao uvodjenje vanrednog stanja što bi, smatraju neki, samo produžilo njegovu osmogodišnju vladavinu.
Komentatori često parafraziraju Frederika Velikog iz Pruske kada tvrde da Pakistan nije zemlja sa vojskom, već vojska sa zemljom.
Najveća pretnja Pakistanu danas, medjutim, dolazi iznutra. Samoubilački bombaški napadi u džamijama, na snage bezbednosti i zvaničnike postali su uobičajeni. Verske škole vodi naoružana milicija. Paštuni sa avganistanske granice pridružuju se talibanima i Al Kaidi.
Od početka jula, više od 300 ljudi poginulo je u bombaškim napadima, sukobima sa pobunjenicima i napadu vojske na Crvenu dzzamiju u Islamabadu koju su zauzeli simpatizeri talibana.
Vojska jedva obuzdava pobunjenike i secesioniste u Balučistanu i severozapadnoj pograničnoj provinciji, a grupe za ljudska prava sve ccešće optužuju snage bezbednosti za njihovo kršenje.