Šef BND-a pada zbog Prištine?

„Teška greška u postupcima BND-a na Kosovu“, naslov je u Frankfurter algemajne cajtungu. List piše da je kosovska policija nekoliko danas uoči njihovog hapšenja izvršila pretres prostorija u kojima su boravili, o čemu su trojica agenata odmah poslali izveštaj centrali Savezne obaveštajne službe u Berlinu. Ali na taj poziv za pomoć niko nije obratio pravovremenu pažnju. Tek posle pet dana, o situaciji u kojoj se nalaze njegovi saradnici u Prištini, šef BND-a Ernst Urlau informisan je od strane saveznog ministarstva spoljnih poslova.

Za to vreme, kako piše Frankfurtski list, kancelarski ured informaciju o tome da je trojici agenata BND-a određen pritvor od 30 dana, saznao je iz medija, i to tek dan kasnije. Prilikom tog prvog pretresa, kod agenata BND-a zaplenjene su navodno beleške koje su se odnosile na kosovskog premijera Hašima Tačija. Posle nekoliko dana saradnici BND-a uhapšeni su pod sumnjom da su učestvovali u napadu na zgradu misije Evropske unije u Prištini.

Ko je kriv?

Zidojče cajtung je još oštriji: „Kancelarski ured napada šefa BND-a“, naslov je teksta u kojem se zbog afere oko špijuna na Kosovu, Ernstu Urlau prebacuje da nema kontrolu nad poslovima tajne službe. Rasvetljavanje afere oko hapšenja trojice agenata nemačke savezne tajne službe u Prištini pretvorila se u igru „Crnog Petra“, ocenjuje nemački dnevnik.

Najpre su čelnici BND-a, koji nisu želeli da im se pominju imena, prebacili kabinetu kancelarke i Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke da nisu bili dovoljno odlučni u angažovanju na oslobađanju nemačkih agenata. Sada su visoko pozicionirane ličnosti iz kabineta Angele Merkel, koji takođe zahtevaju anonimnost, osuli kritiku na informativnu politiku vrha BND-a.

Pod pritiskom se našao i šef BND-a Ernst Urlau. Postavlja se čak pitanje da li će moći da se održi na položaju. Deo kritika odnosi se i na ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera, čije diplomate su bile veoma uzdržane. Izuzetak je ambasada u Prištini.

Grčka na ivici vanrednog stanja

Čitavog vikenda, bes ultra-levičara izlivao se po ulicama svih većih gradova u Grčkoj. Slike automobila u plamenu i crni dim iznad centra Atine izgledale su kao scene iz rata. Tako demonstracije u Grčkoj opisuje Špigel u internet izdanju.

Nemiri u Grčkoj izbili su pošto su policajci u subotu uveče ubili jednog maloletnika, a do eskalacije nasilja došlo je u subotu uveče i u nedelju. Policajci koji su ubili 16-godišnjeg dečaka su u zatvoru, predsednik Papuljas je u poruci roditeljima ubijenog dečaka izjavio saučešće i rekao da je njegova smrt izazvala ranu u pravnoj državi.

Da li će američka auto-industrija nestati?

Novi američki predsednik Barak Obama izdvojiće milijarde za infrastrukturu. Novi planovi za oživljavanje konjukture, izgradnja puteva, modernizacija škola, priključci za internet... Njegov cilj je da se za dve godine stvore mogućnosti za 2,5 miliona novih radnih mesta, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Međutim, Zidojče cajtung na prvoj strani donosi pesimističko mišljenje ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju Paula Krugmana:

„Američka automobilska industrija je prevaziđena. Ona će najverovatnije nestati, jer je isuviše veliki teret za sadašnju privredu“, rekao je Kruger u Stokholmu.

„Sa paketom mera za spas, o čemu se u Vašingtonu pregovara, najverovatnije se samo kupuje vreme. Sve to neće potrajati duže od dva meseca“, smatra nobelovac, koji nije hteo da se upušta u spekulacije o tome što će se dalje dešavati.

Ljudska prava se ignorišu

60. godišnjica Povelje Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima ignorisana je širom sveta, ocenjuje Zidojče cajtung. Angažovanje za ljudska prava u svetu, prema rečima nemačke kancelarke Angele Merkel jeste „fundament Nemačke spoljne politike“.

Generalna skupština UN 10. decembra 1948. godine, na zasedanju u Parizu, donela je Povelju o ljudskim pravima. Jubilej će biti proslavljen u sredu u Parizu i u Berlinu. Generalna sekretarka Amnesti internešnal za Nemačku Barbara Lohbiler, kritikovala je nepoštovanja ljudskih prava. Ona upozorava da se ona ne krše samo u Kongu i Darfuru, već i u Nemačkoj.