Čitanje u zatvoru

Na podu se nalazi sivi tepih, regali su pretrpani knjigama. Da nema teških gvozdenih vrata na prozorima čovek bi zaboravio gde se nalazi. U 70 kvadratnih metara tri čoveka sede iza pulta za izdavanje knjiga. Jedan je u civilu a dvojica su plavo obučeni zatvorenici koja pomažu u biblioteci. Biblioteka je podeljena u različita odeljenja. Pored dela sa magazinima nalazi se literatura koju zatvorenici naručuju putem kataloga. Oni mogu sami da uzimaju knjige iz polica. Upravo to je činjenica koja se dopala članovima žirija, kaže Barbara Šlajhage koja se nalazi na čelu Udruženja nemačkih biblioteka.

„Ono što je žiriju bilo važno je orijentacija čitalaca i mogućnosti kretanja u okviru zatvora. „

Oliver. O zna o čemu govori Barbara Šlajhage. Pre nego što je došao na odeljenje za lečenje zavisnika od droge u Minsteru, bio je neko vreme u zatvoru u Bohumu.

„Tamo ovako nešto nije postojalo. Mogli ste da dobijete katalog u ćeliji i da naručite 30 knjiga. Jednom nedeljno vam donesu knjigu sa spiska koja je na raspolaganju. Ne možete da izadjete iz zatvorske ćelije i da odete u biblioteku.“

Maria Luk koja vodi zatvor u Minsteru kaže:

„Veoma je važno da zatvorenici mogu da napuštaju ćelije koja su i dalje prema starom zakonu velike samo 8 kvadartnih metara. Sama činjenica da zatvorenik može da izadje na hodnik i da dodje do biblioteke koja predstavlja otvoreno prijateljsko okruženje - to je vrlo pozitivno. Vrlo je bitno da ti ljudi shvate da jesu zatvorenici ali da postoje slobodni prostori koje mogu da upotrebljavaju.“

Ovo potvrdjuju i činjenice. Naime, oko 80 procenata zatvorenika uzima knjige iz biblioteke.

Paul P. nikada ranije nije imao običaj da čita knjige.

Ovo je za mene jedan novi svet. Od pre pola godine sam u zatvoru, ja sam stolar i tako nešto me nikada nije zanimalo. Romane i dalje ne čitam ali stručnu literaturu da. Ja imam porodicu i nisam imao vrmena za čitanje.“

Na medjunaradnoj sceni Nemačka ne igra predvodničku ulogu kada se radi o zatvorskim bibliotekama. Na tom planu vode Holandija i Skandinavija. Madjutim, stanje se popravlja, U 19 stoleću od kako su uvedene biblioteke u zatvorima, mogle su da se nadju samo verske knjige, literatura nije imala za cilj da razonodi nego da uči. Sve do 20 stoleća su se sukovbljavala mišljenja oko toga da li treba dopustiuti da se na regailima nadju kriminalistički ili erotski romani . Gerhard Pešers objašnjava

„Nisu dopušteni naslovi koji obradjuju sajentološke teme, ili knjige koje pišu o oružju kao ni porno literatura ili knjige o desničarskom radikalizmu.“