Čistoća je pola zdravlja

Ko na Nemačkoj izložbi o zaštiti na radu, DASA, želi nešto više da sazna o higijeni mora prvo lično malo da vežba čistotu – na ulazu je postavljen lavabo i od posetilaca se očekuje da operu ruke.

Medjutim, umivanje nije uvek bilo uobičajeno u Evropi, a i kada se vodilo računa o čistoći u tu svrhu se nije obavezno koristila voda.Izmedju 16 i 18.tog veka telo se čistilo krpom.Ljudi su tada verovali da topla voda otvara pore na koži kroz koje onda ulaze zarazne bolesti kao što su sifilis, kuga ili kolera.I protiv smrada koristila su se druga sredstva, kaže Gizela Hope iz DASA:

«Ljudi su se parfimisali i puderisali.Temeljito pranje vodom nije bio uobičajeno.Bilo je važno da je odeća čista i uredna – ali, šta je ispod nje nije bilo od preteranog značaja.Neprijatan miris prikrivan je mirišljavim vodicama».

Medjutim krajem 19.tog veka novim naučnim saznanjima suzbijene su predrasude – lekari su shvatili da je higijena pretpostavka zdravlja.Ubrzo su otkriveni i uzročnici najčešćih zaraznih bolesti tog vremena.1882.ge godine Robert Koh je otkrio bacil tuberkuloze.Dve godine kasnije prvi put je ispod mikroskopa video i izazivača kolere.Holger Unland iz DASA kaže:

«Tehnički napredak u medicinskoj dijagnostici omogućio je da se otkriju putevi prenošenja bolesti.Na primer, ranije se mislilo da su pacovi, golubovi ili kokoške štetni.Ali, oni su samo domaćini pojedinih izazivača bolesti».

Zahvaljujući usavršenom mikroskopu naučnici su krajem 19.tog veka prvi put u laboratoriji videli neprijatelja.Ali, medicina nije mogla sama da pobedi u borbi protiv visoke smrtnosti, o čemu Holger Unland kaže:

«Prosečan životni vek produžen je od sredine 19.tog veka do danas za nekih trideset godina.Stručnjaci smatraju da je pet godina dobijeno zahvaljujući boljem lečenju, a 25 godina zahvaljujući većoj higijeni, javnoj brizi o zdravlju i preventivi».

Izazivače bolesti trebalo je lišiti hranljive podloge.To je podrazumevalo poboljšanje katastrofalnih higijenskih prilika u gradovima.Kako je to učinjeno prikazano je na dortmuntskoj izložbi na primeru Rurske oblasti.Tokom industrijalizacije rečica Emšer pretvorena je u kloaku – fekalije su se izlivale na sve strane i širio se nepodnošljiv smrad.Unland kaže:

«Prikazan je razvoj kanalizacije koja je početkom 20.tog veka postala preko potrebna, jer se Emšer izlivao i stalno su izbijale nove zaraze.Na primer, ovde – usred Rurske oblasti – malarija je bila uobičajena bolest», kaže Unland.

Ali, ne samo malarija.U gusto naseljenim centrima teške industrije ljudi su decenijama bolovali od dizenterije, tifusa i kolere – svaki drugi radnik obolevao je od neke od tih bolesti. Onda se umešala država – 1899.te betonirano je korito Emšera, to je jedini otvoreni kanal u Nemačkoj, i zaraze su nestale iz Rurske oblasti.

Medjutim, samo kanalizacija i tekuća voda nisu bili dovoljni.Krajem 19.tog veka država je osnovala zdravstvene urede čiji zadatak je bio da obezbede više higijene u stanovima i na radnim mestima.Podjednako važna bila je i lična higijena, koja je pre vek i po još bila tabu, kaže Gizela Hope:

«Telo je bilo tu, ali zapravo uopšte nije trebalo tu da bude.Sve je trebalo prikrivati i sakrivati.Bilo je krajnje nepristojno da se govori o ličnoj higijeni, odlasku u klozet.To se nije činilo, bar ne u višim slojevima».

Plakate sa početka 20tog veka propagiraju ono što je danas standard lepote: čisto telo, opranu kosu i sportski izgled.

Higijena je oduvek imala veze sa socijalnim položajem. Skučeni stanovi i loša ishrana pogodovali su bolestima kakva je, na primer, tuberkuloza.Osim toga, pre jednog veka mnogi rudari su na okućnicama držali živinu i svinje o čemu Unland kaže:

« To stvara higijenske probleme koji su nam danas poznati sa druge strane sveta.Epidemija sars-a u južnoj Kini verovatno se može objasniti time što na malom prostoru zajedno žive ljudi i životinje i, s vremenom, virusi sa jednih mogu da predju na druge i stvore do tog trenutka nepoznate zdravstvene probleme».

Izložba o higijeni ukazuje i na izazove budućnosti – bolesti kao što su sida ili sars, ali i na ono što su higijeničari zahtevali još pre dva i po veka – jedan od preduslova zdravlja svakako je čista voda koja bi morala biti dostupna svima na svetu.