Čiji je sever Kosova?

Istovremeno uticaj Brisela na Prištinu je slab, a strategija Beograda o podeli teritorije kao zamene za priznanje nezavisnosti je propala politika. Sve to čini trenutnu situaciju ozbiljnom, opasanom i nestabilnom.

Priština je odlučila da nema više strpljenja za obećanja međunarodne zajednice da će joj obezbediti suverenitet nad severom Kosova, a izvori iz Vlade Kosova jasno su predočili Međunarodnoj kriznoj grupi da će po „svaku cenu“ tokom jeseni nastaviti akcije započete 25. jula. Sa druge strane, Beograd nije spreman da napusti sever, a dijalog koji je nastavljen u Briselu neće puno uticati na stanje na terenu, smatraju u MKG:

„Hitno je potrebno naći rešenje za konkretnu situaciju oko carine, ali je daleko važnije naći sveobuhvatno rešenje za sever Kosova. Rešenje za carinu je samo kupovina vremena, možda nekoliko meseci ili godina. Suštinski problem - čiji je sever Kosova se mora rešiti pre ili kasnije. U suprotnom ponovo će se pojaviti u obliku nereda i nasilja“, kaže za Dojče vele, Marko Prelec, direktor za Balkan u MKG.

Slab uticaj Brisela na Prištinu

Očekivati da Beograd i Priština sami nađu rešenje za ovo pitanje, u ovom trenutku je „prezahtevno za obe strane“, kažu u MKG. Problem predstavlja i to što međunarodna zajednica, pa ni sama EU, nema jedinstven stav po ovom pitanju. I dok je Brisel snažno protiv jednostranih poteza, pojedine zemlje članice nisu baš tako energične u tome, objašnjava Prelec i dodaje:

„ A sam uticaj Brisela je ravan nuli u Prištini. Mnogo je jači u Srbiji, jer Srbija ima mnogo jaču evropsku perspektivu u odnosu na Kosovo. Srbija ima nešto da izgubi, a Kosovo ništa. Sa druge strane SAD blago ili nikako kritikuju poteze vlade u Prištini i podržavaju pravo Kosova da uspostavi suverenitet na čitavoj teritoriji.“

Podela Kosova propala politika

U MKG smatraju da bi Brisel trebalo da se sa Vašingtonom dogovori oko zajedničkog stava, da bi Euleks trebalo da preuzme kontrolu nad prelazima Jarinje i Brnjak, ali i da se komercijalni saobraćaj eventualno uputi na druge prelaze. I Beograd bi trebalo da promeni svoju strategiju, kaže Prelec:

„Za Beograd je ključno da se suoči sa činjenicom da je politika DS-a, koja se nadala da će svet ponuditi podelu Kosova Srbiji kao mamac za priznanje, propala. Na Beogradu je da pronađe novu strategiju za pitanje Kosova.“

Taktički odnosi Srbije i Republike Srpske

I dok smatraju da je rešavanje pitanja Kosova ključ za budućnost i Srbije i Kosova u EU, u MKG kažu da za sada ne vide opasnost da se ova kriza proširi na region. Negativan uticaj, u slučaju eskalacije prilika na Kosovu, mogao bi se osetiti eventualno kada je stabilnost Makedonije u pitanju, ali ne i kada su u pitanju unutrašnji odnosi u BiH. Iako Beograd nudi podršku Republici Srpskoj za njenu poziciju unutar BiH, a RS uzvraća podrškom kada je reč o Kosovu, u pitanju su taktički odnosi, pri čemu ni jedna ni druga strane neće žrtvovati svoje suštinske interese:

„Republika Srpska se neće upustiti u avanturu da uzdrma region kako bi pomogla Srbiji, niti će Srbija žrtvovati vlastite interese kako bi izvukla RS iz neke krize“, zaključuje Marko Prelec.

Autor: Marina Maksimović
Odg. urednik: Jakov Leon