Čije su žrtve vrednije?
23. septembar 2009.
Članovi Udruženja ratnih vojnih invalida zbog toga traže i smenu predsednika Skupštine grada Zrenjanina Aleksandra Martona, koji je pre dva meseca primio u posetu predstavnike Udruženja pravnika “Vukovar 1991.” iz Hrvatske i tom prilikom izrazio razumevanje za njihovu inicijativu da se postavi spomen-ploča.
Jovanka Pavlović iz zrenjaninskog veteranskog udruženja kazala je da u tom gradu prvo mora da se podigne spomenik palim srpskim borcima u ratovima iz devedesetih godina prošlog veka: “To ne sme da se uradi pre nego što se podigne jedno spomen-obeležje, jer mi imamo 50 ljudi koji su stradali u ratovima od 1990. do 1999 godine. Oni su dali život za ovu zemlju, oni nisu bili političari, već patriote.”
Ostaje pri svome
Predsednik zrenjaninske gradske skupštine Aleksandar Marton ostao je pri svom ranijem stavu da podržava postavljanje spomen-obeležja u Stajićevu i Begejcima: “Ratno ludilo devedesetih godina je pokazalo da je bilo puno neljudskosti a malo ljudskosti i da baš zato treba da pružimo ruku jedni drugima: mi Hrvatima, Hrvati nama, potrebni su nam ovakvi gestovi. Uostalom, niko ne negira da je u Stajićevu i u Begejcima bilo to što je bilo. Zaista, tamo su bili logori, tamo su neki ljudi bili zatočeni…”
Logori u Stajićevu i Begejcima tabu-tema
Marinika Čobanu je kao mlada novinarka 2002. godine sasvim slučajno saznala da su u Stajićevu i u Begejcima krajem 1991. godine postojali logore za Hrvate. Ona je, naime, došla da izveštava o podizanju crkve u susednom selu: “Sasvim slučajno sam u razgovoru sa meštanima saznala da ni jedan sveštenik ne želi da osvešta tu crkvu iz prostog razloga što su cigle koje su u nju zazidane dobijene od susednog sela Begejci, i to od građe štala gde su se nekad nalazili hrvatski zarobljenici, odnosno logoraši.”
Te 2002. godine meštani su Mariniki Čobanu u kameru ispričali detalje o logorima: “On je pred kamerom crtao kako je izgledalo to područje, kako je bilo ograđeno žicom, gde su stajali vučjaci, ko je tu smeo da ulazi, gde se nalazila baraka, gde su bili smešteni zarobljenici. Ljudi su prosto živeli u štali.”
Međutim, svedoci koji su govorili pred kamerama samo nekoliko dana kasnije odbili su mogućnost da svedoče pred sudom o ovim logorima pa je to i dan-danas ostalo tabu-tema.
Srpska udruženja se protive
Udruženje pravnika Vukovar 1991. i Udruženje branilaca logoraša Domovinskog rata najavili su pre nekoliko dana da će 3. oktobra vukovarski branioci, ranjenici i civili obići nekadašnji logor Stajićevo i tu podići spomen-ploču. Udruženja iz Srbije poručila su da im to neće dopustiti i zatražili od nadležnih organa da spreče dolazak građana Hrvatske. Drugim rečima, ne bude li pameti, sigurno će biti incidenata.
Autor: Dinko Gruhonjić
Odg. urednica: I. Ivanović