Čija su rudna blaga Arktika

Ruski naučnici smatraju da postoji deset milijardi tona nafte i gasa u takozvanom ledjima Lomonosova, podvodnom grebenu izmedju Grenlanda i Istočnog Sibira koji se proteže tačno ispod Severnog pola. I američki naučnici polaze od toga da se četvrtina čitavih svetskih rezervi nafte i zemnog gasa nalazi ispod arktičkog leda. Herman Rudolf Kudras iz Saveznog ureda za Geonauku i sirovine u Hanoveru je skeptičan:

«Bogatstvo sirovinama u Arktiku je tema koja je možda isuviše potencirana. U okviru 200 morskih milja od granice Rusije, Kanade i SAD izvesno treba očekivati prirodne naslage nafte i zemnog gasa. Pitanje je medjutim da li u oblasti sve do Severnog pola zaista postoje bogata nalazišta.»

Uprkos neizvesnih prognoza i pravnih problema oko korišćenja zemnog blaga 200 pomorskih milja od granice država Rusije, Kanade, Amerike, Norveške ili Danske jer u današnje vreme ni jedna država ne može okupirati morske oblasti ako tamo postavi svoju zastavu. Konačna odluka će biti u nadležnosti komisije za granice UN-a. Do hladnog rata neće doći, ali se pretpostavlja da će političkih napetosti postojati. To pokazuju aspiracije Rusije, Kanade i Danske na Arktičko blago, po osnovu 200 pomorskih milja prirodnog produžetka njihovih država pod vodom.

Tehnički problemi koji postoje vezani su i za zaštitu prirodne sredine.Pouzdan dokaz o zemnom blagu ispod leda može se dobiti samo bušenjem, o čemu Herman Rudolf Kudras kaže:

«Bušenje «Lomonosovljevih ledja» je ekstremno skupo. U tom slučaju brod mora više dana da stoji na mestu od deset metara. A ledene sante pored broda kreću se brzinom od dva metra na sat.»

Ledolomac mora za bušenje morati da kanal oslobodi leda.Stručnjaci za ekologiju smatraju da u tako dragocenoj oblasti kao što je Artik ne može govoriti samo o tehničkim merama i rentabilnosti, već i o strogim merama zaštite prirode. Riziko je manje vezan za korišćenje a više za tranhsport. Nesreće sa izlivanjem nafte u hladno more mogle bi da imaju dugotrajne i štetne posledice.