Čiča-Tomina koliba
28. mart 2012.
„Tu je stvarno stajao Tom Henks“, priseća se Katrin Henk trenutka kada je poznata holivudska zvezda sa dvojicom poznanika ušla u turistički biro. Neposredno pre toga, jedan Henksov poznanik je kod šefice mesnog turističkog udruženja rezervisao obilazak grada. Američki glumac, tada na snimanju u Nemačkoj, privatno je obišao „prvi socijalistički grad“, kako su Ajzenhitenštat (Eisenhüttenstadt – u slobodnom prevodu „grad čeličnih koliba“) zvali u bivšoj Nemačkoj demokratskoj republici (NDR).
Bilo je veličanstveno
Henks je, sa kapom i naočarima, dva sata neprimetno obilazio grad, šetajući se kroz arhitektonski zanimljive stambene komplekse. „Bilo je veličanstveno“, rekao je Henks na kraju lokalnim medijima. A nakon povratka u Sjedinjenje Države, on je sa „kraljem tok-šou programa“ Dejvidom Letermanom čavrljao o svojim utiscima iz „Iron Hut Cityja“ – i to pred osam miliona gledalaca. „Kakva je to bila reklama za naš grad“, euforično i danas govori Kahrin Henk. Ajzenhitenštat se našao u centru pažnje medija kao nikad u poslednjih 20 godina. I to pozitivno.
Stari Staljingrad postaje sve manji
Dugo se ništa dobro nije moglo čuti iz tog grada napravljenog po socijalističkom modelu. U tom gradu, na sat i po vožnje od Berlina, 1950. položen je kamen temeljac za Metalurški kombinat „Istok“. Paralelno je nastala i stambena četvrt za radnike. Grad se prvo zvao Staljingrad, ali je u periodu destaljinizacije preimenovan u Ajzenhitenštat. Domaći ga jednostavno zovu Hite – Koliba.
Nakon promena, mnogi su otišli, jer su izgubili posao u čeličani. Pre 1989, u gradu je živelo 53.000 ljudi, a danas manje od 30.000. Sada se u gradu mogu kupiti majice ili termosi na kojima su otisnute reči „Iron Hut City“. To bi trebalo da bude samo početak. Kratka poseta glumca gradu bio je za turističko udruženje „premija na lotou“. „Tom Henks nam je pokazao šta posetioci žele. Moraćemo u fokus da stavimo istoriju NDR-a. Tu je naš potencijal“, kaže Katrin Henk.
I ona, međutim, zna da turizam ne može da se razvija sam od sebe. U tom gradu nema ni drevnih kuća ni zamkova. Ali, Katrin kaže: „Mi nismo lepi, mi smo zanimljivi“. Sa ili bez preporuke Toma Henksa. Ionako, on namerava, kako je obećao prilikom svoje posete, da još jednom dođe.
Autori: Mabel Gundlah / Senad Tanović
Odg. urednica: Ivana Ivanović