Čehoslovački DB prisluškivao pola države

Komunistička Čehoslovačka oslanjala se na mrežu bezbednosnih službi kako bi slomila opoziciju, a glavna među njima bila je omražena tajna policija: najbolji prevod bio bi jednostavan Državna bezbednost. U originalu: „Statni Bezpecnost“ ili STB. STB je kao i svaka špijunska agencija prikupila na stotine hiljada dokumenata o agentima, doušnicima i „neprijateljima“ režima koji su praćeni i prisluškivani.

Danas se sva ta dokumentacija nalazi u arhivu državnog Instituta za studije o totalitarnim režimima u Pragu. Portparol instituta Jiri Rajl kaže da je arhiv otvoren za javnost i da je sva dokumentacija svima dostupna: „Ukupno imamo oko 280 miliona stranica arhivskog materijala!“

Sav taj materijal trenutno se skenira, kako bi jednog dana bio postavljen na Internet. Za sada, ogromnu arhivsku građu istražuju radoznali ljudi koji su zainteresovani za sadržaj svojih dosijea. Međutim, Stanislav Penc, bivši disident, smatra da Institut drži monopol nad prošlošću Čehoslovačke. On tvrdi da elektronska baza podataka već postoji, ali da Institut ne želi da je objavi.

Uzeo stvar u svoje ruke

Naime, krajem osamdesetih godina prošlog veka STB je sam napravio digitalnu bazu podataka. Penc je do baze podataka došao zahvaljujući Janu Langošu, bivšem direktoru istoimenog instituta u Slovačkoj. Penc je zahtevao da se ti podaci odmah objave, Institut je to odbio, ali je Penc stvar preuzeo u svoje ruke i u julu ove godine ih je postavio na Internet:

„Do sada je vebsajt posetilo 400.000 ljudi. Prvih nekoliko dana po objavljivanju baze podataka bombardovali su me mejlovima i telefonskim pozivima. Mnogi ljudi nisu imali nikakvu predstavu o tome da postoji dosije tajne policije o njima“.

Vebsajt je vrlo lak za korišćenje. Ukucate ime i sistem vam izbaci svu dokumentaciju STB-a o toj osobi. Sadržaj dosijea ne možete videti na sajtu, ali tu je arhivski broj uz pomoć kojeg ćete lakše pronaći dokumentaciju u arhivi.

„Mnogi političari i istoričari koji rade u institutu tvrde da ljudi 20 godina nakon revolucije, nisu više zainteresovani za komunističku istoriju zemlje. Mislim da je broj od 400.000 ljudi koji su posetili sajt dovoljan dokaz da apsolutno nisu u pravu“.

Penc prekršio zakon?

Institut ne dovodi u pitanje autentičnost objavljenih podataka, već njihovu pouzdanost. Bazu podataka pravili su zaposleni u STB i to na kompjuterima iz osamdesetih godina. Ono što je možda i najbitnije je to što iz te baze ne možete dobiti informaciju o tome da li je osoba agent, doušnik ili neko ko je iz nekog razloga bio zanimljiv STB-u. Direktor instituta Pavel Zacek smatra da upravo to stvara ogromnu konfuziju:

„Neki ljudi ne razumeju šta znači to da postoje informacije o njima. Oni samo kažu: „Ja nisam bio agent!“. To je glavni problem. Penc je objavio apsolutno sve – čak i aktivnosti Čehoslovačkih tajnih službi nakon 1990. godine. Objavio je podatke o strancima, a to je zakonom zabranjeno!“

Češko društvo se od doba komunističkih tajnih službi dosta promenilo. Međutim, debata o bazi STB-a koju je objavio Penc, otvorila je stare rane i još jednom dokazala da u bivšim totalitarnim državama prošlost nikada nije previše daleko.

autori: Rob Kameron / Natalija Miletić

odg. urednik: Nemanja Rujević