Češka nije dorasla ulozi predsedavajućeg EU

Nedavna scena tokom posete članova Evropske komisije Pragu govorila je više od svih reči. Pred ulazom u salu za konferencije, oko jednog političara okupila se gomila novinara. Radilo se o jednom o najpoznatijih čeških političara, važnom članu vlade u Pragu. Jedan od prisutnih kolega novinara me pitao: „Iz koje države dolazi ovaj?“

To je suština problema. Čak i kada se zaobiđu pitanja o nizu organizatorskih propusta kada je reč o obezbeđivanju uslova za rad samih novinara, ostaje ono: „Ko su ovi pred nama?“

To pitanje se postavlja i na Bliskom istoku, gde je prethodnih dana trojka Evropske unije sa češkim ministrom spoljnih poslova Karelom Švarcenbergom na čelu pokušala da posreduje u pregovorima. Izraelska vlada skoro da nije pokazala nikakav interes za tu trojku. Kada je vlada u Jerusalimu pristala da pregovara o primirju, desilo se to zbog pritiska Ujedinjenih nacija, Francuske i Egipta.

Pitanje o liderskoj ulozi Češke se postavlja i u sporu oko isporuka ruskog gasa preko ukrajinskih gasovoda. U tom slučaju inicijativu iz čeških ruku preuzela je Evropska komisija.

Greška u sistemu EU

Za to vreme u svom dvorcu u Pragu još vlada češki predsednik Vaclav Klaus. Čak i tokom posete delegacije iz Brisela on nije prestao sa „ispaljivanjem“ kritika na račun EU i tako dovodio u neugodan položaj premijera Mireka Topolaneka. Česi proteklih dana jednostavno deluju nejedinstveni, bespomoćni i nedorasli zadatku koji je pred njima.

Razlozi za to delom leže u samoj vladi u Pragu, ali osnovni razlog je greška u samom sistemu Evropske unije. Glas Češke jednostavno nema tu poličku težinu, koju je, recimo, imao glas Francuske u proteklih šest meseci. Na nesreću, češko predsedavanje podudarilo se sa dve velike nove krize.

Proteklih nekoliko dana morali su otvoriti oči i najvećem sumnjivcu u potrebu reforme Evropske unije. Upravo to je cilj Lisabonskog ugovora koji teži snažnom predsedništvu Unije. Predsedništvu koje se neće uspostavljati na osnovu rotacije među zemljama članicama, koje će imati određenu političku težinu i biti u stanju da nešto i postigne.

Ljude u hladnim stanovima ovih dana ne zanimaju nacionalne taštine članica Evropske unije, ili ko je za šta odgovoran. Oni žele da stanuju u toplim domovima. Evropske unija je dužna da im to obezbedi.