Čajanka: protiv Obame, ali i Republikanaca

U studiju radija KARN u Litl Roku, prestonici Arkanzasa, puno je uzavrelih emocija. Senator u Senatu te savezne američke države Alan Klark otkriva da su najvažniji zvaničnici javne uprave sebi dali dobru povišicu. Ogorčenje u studiju je veliko i jednoglasno. Osim senatora, svi gosti u studiju su članovi pokreta Čajanka (Tea Party) i svi dele isto mišljenje: za ovo povećanje plata odgovorna je vlada Arkanzasa, koju vodi guverner iz – Demokratske stranke.

Protiv Obame i reforme zdravstvenog osiguranja

Jedan od učesnika u diskusiji je Dejvid Krou. Uz to, on je i jedan od osnivača pokreta Čajanka u Arkanzasu i ponosan je na ono što su postigli njegovi saborci, čiji glas se sada čuje i u Vašingtonu. „Objasnili smo ljudima kako bi vlast trebalo da funkcioniše, sa konzervativne tačke gledišta“, objašnjava on za Dojče vele. „To moramo svuda da učinimo. Ako nam to pođe za rukom na lokalnom nivou, možemo da utičemo na vlast savezne države. Ako uspemo u tome, imamo i uticaj na vlast u Vašingtonu. Upravo to i želimo.“

Američki predsednik Bil Klinton dugo je bio guverner te savezne države. Ali od nasleđa ove političke zvezde Demokratske stranke, nije ostalo gotovo ništa, osim aerodroma koji je nazvan po njemu i njegovoj supruzi i „Klintonovog predsedničkog centra“. Sadašnji predsednik Barak Obama omiljena je meta pristalica Čajanke. Pripadnici tog pokreta su protiv spasavanja banaka, protiv uvođenja standarda za zaštitu životne sredine, protiv brakova među homoseksualcima i protiv liberalnih zakona o abortusu. Pre svega, oni se protive visokim porezima, ali i mnogim drugim zakonskim rešenjima koja stižu iz dalekog Vašingtona.

Na primer, Obamina zdravstvena reforma koja bi donela zdravstveno osiguranje svim građanima, za njih predstavlja mešanje vlade u slobodu pojedinca. „To nas prilično pogađa“, kaže poslovni čovek Tim Džejkob za Dojče vole. On nije član Čajanke, ali podržava puno njihovih ideja. „Tu se ne radi o nečemu kao što je Sirija, gde samo mali broj stanovnika Arkanzasa zna šta se tamo zaista dešava. Mi znamo kako ćemo mi lično biti pogođeni, i kako će biti pogođene naše porodice u slučaju da izgubimo svog lekara.“

Čajanka regrutuje nove članove putem akcija na Fejsbuku i elektronskom poštom, ali i posetama od vrata do vrata. Po njihovim procenama, u Arkanzasu imaju 200.000 pristalica, što je značajan deo stanovništva u državi u kojoj živi oko tri miliona ljudi. U Vašingtonu, ovaj pokret navodno zastupa oko 70 članova Predstavničkog doma u kome ukupni ima 435 mesta. Njihov uticaj je postao očigledan tokom najnovijeg sukoba oko budžeta u septembru ove godine – pokazali su da mogu da utiču na politiku Republkanske stranke i da celu zemlju dovedu u pat-poziciju. Doduše, Tim Džejkob i mnogi njegovi istomišljenici odbacuju odgovornost za političku blokadu koja je potrajala više nedelja. Oni smatraju da je za to odgovoran predsednik Obama.

„Najviše dobro je sloboda pojedinca“

„Verujem da Čajanka odražava vrednosti ljudi u Arkanzasu“, kaže Džejkob. „Oni ne žele da se raspodeli bogatstvo. Oni ne žele vladu koja ti govori šta možeš da poseduješ, šta da radiš ili kod kog doktora moraš da odeš.“

Političari bi trebalo da odrade svoj posao i da se zatim ponovo uključe u društvo, kaže član Čajanke Bob Porto. On je nekada bio vlasnik uspešne građevinske firme, ali je finansijska kriza to okončala. Porto je smatrao da su ga izdale i vlasti, i banke, i političke stranke. Zato je potražio nove saveznike. „Prvo je to bila samo šačica građana, a onda je prerasla u veliki i moćni pokret“, priseća se on „Koristili smo društvene mreže i u svim delovima društva nalazili ljude sa istim sistemom vrednosti. Oni su takođe bili frustrirani.“ Porto kritikuje i republikance i demokrate – on ih naziva „dvoglavom aždajom“, koja ima isto telo i koja zavisi od moćnih lobija.

Borba unutar konzervativnog bloka

Aktivisti Čajanke reaguju oštro ako smatraju da njihovi predstavnici ne rade dobro. Jedan od osnivača pokreta, Lori Li, to kaže bez uvijanja“: Ako političar koji se nalazi na vlasti ne glasa u skladu sa njihovim načelima, pripadnici Čajanke lobiraju protiv njega ili organizuju otpor.“

Aktuelna meta je vođa republikanaca u Senatu, Mič Mekonel. Pripadnici Čajanke mu zameraju „izdaju“ u borbi protiv reforme zdravstvenog osiguranja. Mekonel se u javnosti žalio na metode Čajanke koja nije prezala od potezanja njegove porodice i njegovog privatnog života. Bob Porto tu ne vidi problem: „Čajanka je možda jeste pretnja za političare koji ne postupaju u skladu sa njenim vrednostima. Ali to nije ništa loše.“ Na kraju krajeva, kaže on, „predstavnike naroda valja uvek podsećati da je njihov zadatak da služe glasačima“.

Naravno, u Republikanskoj partiji odavno postoji otpor sve jačem pokretu Čajanka. Mnogi članovi te konzervativne stranke smatraju da ih pristalice tog pokreta podrivaju. Republikanac Džon Snou, koji je za vreme mandata Džordža Buša bio sekretar finansija, nastupa borbeno: „Odgovor je da njih treba pobediti. Poslovni ljudi u SAD rade na koncentrisanoj akciji kojom će se boriti protiv njihovih inicijativa. Oni izbacuju iz koloseka dobre, solidne mejnstrim republikance. Mislim da će glavna struja pobediti, i da će pristalice Čajanke biti izolovane.“

Čajanka i Republikanska stranka mogle bi da podele svoje glasačko telo na sledećim izborima u novembru 2014, što bi išlo na ruku demokratama. Ipak, pristalice Čajanke nastupaju samopouzdano i možda neće razmišljati o prilagođavanju taktike. Oni se spremaju za potpunu pobedu svojih kandidata.

Autori: Gero Šlis / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković