Daleko je Brisel

Pre nepunih 14 meseci na ovom portalu najavili smo tadašnji ciklus izbora za parlament Evropske unije pod naslovom #link:http://www.dw.de/izbori-koji-nikoga-ne-interesuju/a-16739244:Izbori koji nikoga ne interesuju#. To se odnosilo na interesovanje hrvatskih građana. Na žalost, ako je suditi po medijskim analizama i anketama, ovogodišnji izbori za Evropski parlament mogli bi da privuku još manje pažnje u najnovijoj članici kontinentalne zajednice. Razloga za to je više, mada treba primetiti da ni trend u ostalim zemljama EU nije po tom pitanju nimalo ružičast.

Prošlogodišnja poražavajuća izlaznost od 20,8 odsto u Hrvatskoj tumačena je generalnim zasićenjem građana izborima u kojima, međutim, oni vide sve manje obećane demokratske koristi i smisla. Raspoloženje je danas još sumornije, budući da se ekonomska kriza u toj zemlji produbljuje, dok Brisel zauzvrat nalaže strožu fiskalnu disciplinu. Tonči Kursar, politikolog sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka, smatra da su građani i prošle godine bili skeptični prema institucijama EU, a u međuvremenu baš i nisu počeli da ih doživljavaju kao svoje.

Loše vreme za demokratiju

„Pritom se na neki način potvrđuje teza da sama demokratija bolje uspeva u manjim zajednicama“, kaže Kursar, „a Evropska unija pokazuje se kao eksperiment na ogromnom uzorku od preko pola milijarde ljudi“. Da bi stvari bile teže, taj eksperiment u mnogočemu hronično zapinje. Sve je upadljiviji jaz između zastupanih interesa krupnog kapitala i onoga što predstavlja dobrobit najširih slojeva društva pa i čitavih zemalja tzv. periferije EU koje su se odrekle monetarnog suvereniteta za ljubav deregulisanog evropskog tržišta. A ono pak izaziva sve veći otpor u narodu.

Kursar smatra da Hrvatskoj tako ne ide na ruku ni činjenica da mehanizmi demokratije u 21. veku ne artikulišu narodnu volju čak ni onoliko koliko su to uspevali pre otprilike dva veka, u doba nastanka građanskih država. Pritom u Hrvatskoj nisu dostignuti ni kvalitetniji standardi liberalne kapitalističke demokratije iz dve-tri decenije njenog vrhunca nakon Drugog svetskog rata, s okolnostima u prilog razvoju države blagostanja: „Ali, ne smemo se zavaravati mišlju da je moguće, i ne samo u vezi s tim, vratiti točak istorije unazad.“

Činjenica je da se u međuvremenu mnogo toga promenilo, mnogi kritičari zameraju Zapadu da umesto materijalne proizvodnje danas uglavnom preferira varljive finansijske derivate čiju unutrašnju logiku prosečan građanin gotovo uopšte ne razume. Ali, oseća da je izneveren od političara koji generalno uzurpiraju demokratski legitimitet, kako domaći tako i međunarodni. Rezultat toga je drastični gubitak interesovanja za izbor predstavnika u jedinoj direktno biranoj instituciji Evropske unije, očito nimalo uverljivoj pored niza paralelnih, nedemokratskih centara stvarne političke moći.

„Narod je obeshrabren“

„Bili smo kao društvo i naivni i suviše inertni“, ocenjuje za DW Mirjana Nazor, psihološkinja sa Prirodono-matematičkog fakulteta u Splitu, govoreći o očekivanjima građana uoči pristupanja Uniji. Ona smatra da smo članstvo prihvatili kao neminovnost na koju ni pre ni kasnije ne možemo mnogo da utičemo. Takvo pozicioniranje je društveno rizično i podrazumeva odricanje od uloge aktivnog subjekta – postajemo objekat. A sigurno je da nam u EU svakako neće biti bolje ako u njegnom političkom životu manje participiramo.

Rezignacija i defetizam logična je reakcija na izbore za Evropski parlament, iako treba uočiti slično raspoloženje i u kontekstu domaćih izbora – parlamentarnih ili lokalnih. „Narod je obeshrabren, čini mu se da već dugo ne odlučuje ni o čemu, a pogotovo u odnosu na nešto što nam izgleda daleko kao Brisel. Zato se razvija stav tipa 'nema smisla gnjaviti se sa tim'“, tumači Mirjana Nazor, ali na kraju zaključuje: „Nikada nećemo promeniti ništa ako se ne trgnemo iz apatije“. Koliko hrvatski birači trenutno imaju snage za to, saznaćemo već ovog vikenda.