1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zemljama Balkana mjesto je u EU

Bundestag je izglasao stavku o Srbiji. Podržan je početak pristupnih pregovora sa EU u januaru 2014. pod uslovom da se ispune sve tačke iz sporazuma sa Kosovom.

„Raduje me to što će se na Savjetu Evropske unije govoriti o mogućem početku pregovora o ulasku Srbije u Evropsku uniju", izjavila je u svom govoru pred Bundestagom njemačka kancelarka Angela Merkel. „Nema sumnje, Srbija i Kosovo su posljednjih mjeseci postigli odlučujući napredak u normalizaciji odnosa. Ali, isto tako, nema sumnje, da se postignuti sporazum mora implementirati. Tek nakon potvrde o implementaciji normalizacije odnosa u decembru, može se sazvati prva pristupna konferencija u januaru 2014. Proces normalizacije se mora nastaviti. Prije pristupanja Srbije Evropskoj uniji mora doći do potpune normalizacije odnosa (Srbije i Kosova)“, izjavila je Angela Merkel.

Oliver Luksic Bundestag FDP

Oliver Lukšić, poslanik Bundestaga iz Liberalne partije FDP

Oliver Lukšić, poslanik liberala (FDP), rekao da je to, što je Srbija na dnevnom redu samita Evropske unije, znak da EU ostaje magnet za proširenje i da bi nad tim trebalo da se zamisle evroskeptičari. „Sporazumom između Srbije i Kosova od 19. aprila, vlada Srbije napravila je istorijski korak. Sporazum pokazuje novu spremnost da se odnosi sa Kosovom trajno normalizujuju. Taj istorijski momenat je važan za Srbiju, za Balkan i za Evropu. Zbog toga je dobro i važno da njemački Bundestag po tom pitanju pošalje jasan signal“, rekao je Lukšić u Bundestagu.

Srbija na potezu

Govoreći o tome šta je neophodno uraditi, Lukšić je rekao: „Važne tačke su poznate: mora se formirati zajednica srpskih opština. U kosovske strukture se moraju integrisati policija i pravosuđe. To su odlučujući koraci u uklanjaju paralelnih struktura. Moramo biti svjesni toga da je upravo to, na unutrašnjopolitičkoj sceni u Srbiji, veoma težak i ogroman korak, prije samo nekoliko godina potpuno nezamisliv. Zbog toga je važno da njemački Bundestag taj važan korak pohvali i nagradi, i da mi, s naše strane, pokažemo spremnost da učinimo važan korak. Bilo šta drugo bi unazadilo situaciju u Srbiji , umjesto da je vodi ka napretku“, rekao je Lukšić.

Poslanik njemačkih liberala je dodao da je „Srbija sada na potezu“: „Sve ono što Srbija može sama da uradi, bez Kosova, mora da se uradi. Paralelne strukture se moraju ukloniti, ne smije da se dešava da kosovski carinici na svoja radna mjesta mogu da dođu samo vazdušnim putem, da srpski tokovi novca nisu otvoreni i transparentni. I mislim da je važno da ne gledamo samo na sporazum, već da imamo na umu suštinske vrijednosti Evrope – pravnu državu, pravosuđe, organizovani kriminal – da prilikom pregovora u decembru baš to stavimo pod lupu.

Njemačka vlada je pitanje pravne države pokrenula u cijeloj EU i zbog toga to mora biti u centru pristupnih pregovora. Mi ovdje možemo samo da otvorimo vrata ka EU, međutim, Srbi moraju sami da koračaju tim putem. Nadam se da će to tako i biti, da će ići nepovratno ka Evropi, da će gledati napred, a ne unazad. Samo tako cio region ima budućnost“, zaključio je Oliver Lukšić.

Zašto treba glasati za?

Neposredno pred samo glasanje o Srbiji, prilično ispražnjenom Bundestagu obratio se i poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Johan Vadeful: „Prošlo je 20 godina od rata u Jugoslaviji, od masakara, od vojne misije NATO… Ja mogu samo da pozdravim i izrazim našu radost zbog što se Srbija odlučila za EU. To je dobro i zbog toga bi trebalo da glasamo – za. Moramo da pazimo da ne bude različitih brzina, zeleni su na to skrenuli pažnju, što znači da ne bude toga da se neke države brže približivaju EU od drugih, koje potpuno gube trku. I zbog toga hoću da skrenem pažnju, mada danas govorimo o Srbiji, da je za žaljenje to što Makedonija ne ide dalje, što nije riješen spor sa Grčkom oko imena. Mogu samo da apelujem na Grčku i Makedoniju da to pitanje riješe. To su dva osjetljiva pitanja koja moraju da se riješe. S jedne strane, naravno Srbija sa svojom geostrateškom situacijom, ali i Makedonija. Obje zemlje žele i trebalo bi da idu u pravcu Evrope i ja mislim da mi moramo da uradimo sve kako bi im to omogućili.“

Denkmal Alexander der Große

Makedonija ne može da napreduje u evropskim integracijama zbog spora sa Grčkom

„Zapadni Balkan ne pripada Evropi samo geografski već i istorijski. Mi moramo u jednom nadgledanom procesu te zemlje, jednu za drugom, da primimo u EU. S druge strane, iskustvo sa novim članicama, kao što je na primjer Bugarska, uči nas da bi trebalo da budemo brižljiviji, a možda i manje brzi. Zabrinuti smo zbog onoga što se događa u toj zemlji. A Kipar nam pokazuje da se osnovna državna pitanja moraju riješiti pre ulaska u EU. Nema nikakvog smisla, a to se odnosi na Srbiju i Kosovo, primiti jednu državu u EU koja svoj odnos sa Kosovom nije razjasnila. Zbog toga je taj proces normalizacije tako strašno važan. Taj proces ne bi dogurao tako daleko da njemačka vlada, posebno kancelarka Angela Merkel, nije insistirala da Srbija i Kosovo to pitanje riješe, uz posredovanje EU i Ketrin Ešton.“

Zabrinuti zbog bojkota izbora

"Bilo je važno da se ratni zločinci isporuče, ali je jednako važno i da Srbija razriješi svoj odnos sa Kosovom, a i da i mi u Evropi postavimo pitanje priznanje Kosova, da ili ne. Mi ne smijemo da ponovimo greške koje smo pravili sa Kiprom. I zbog toga je nama jako važno da šefovi država i vlada EU, i niko drugi, u decembru, još jednom detaljno stvore sliku o tome kako teče proces implementacije. Zbog toga smo sa zabrinutošću primili vijest da gospodin (Krstimir) Pantić, a on je predstavnik Republike Srbije, a ne bilo ko, dakle predstavnik vlade, na sjeveru Kosova – da će bojkotovati komunalne izbore 3. novembra i da neće sarađivati sa Kosovskim vlastima. To sigurno nije poslednja reč, ali to i slično mora da nas alarmira i to nam pokazuje da i dalje moramo da vršimo pritisak da sporazum zaista i zaživi.“

„Mi sebi dugoročno ne možemo da dozvolimo paralelne strukture na sjeveru Kosova i zbog toga Srbija mora da reaguje i gospodina Pantića urazumi. To važi i za tokove novca koji nisu potpuno transparentni i za policiju – ni jedna susjedna država to ne bi trpjela. Za Kosovo treba reći da mora da obezbijedi prava manjinama. Na Kosovu su Srbi manjina, a u Evropi mi imamo veoma dobru i razrađenu politiku prema manjinama. To je život u Njemačkoj, u Italiji u Poljskoj… Zbog toga Srbi moraju biti zaštićeni, moraju imati svoja prava, moraju imati upravu na komunalnom nivou, ali naravno bez posebnih, paralelnih struktura. Zbog toga se nadamo da će taj proces normalizacije napredovati, mi smo uvjereni da će to tako biti, ali smo mi za njegovo nadgledanje. Radujemo se što Srbija želi u EU. To je znak da smo još uvek privlačni. A onda, neka u decembru padne odluka“, zaključio je Vadeful.

Autorka: Dijana Roščić
Odg. urednica: Jasmina Rose