1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zapadni Balkan: progres, stagnacija, ali i regresija

Od zemalja Zapadnog Balkana Hrvatska i Srbija napreduju, BiH stagnira dok se za Albaniju i Makedoniju može reći da zaostaju u procesima evrointegracija, smatraju u Centru za evropske političke studije iz Brisela.

default

Kada se u Sarajevu održavala konferencija posvećena Zapadnom Balkanu pod nazivom: „Progres, stagnacija ili regresija?“, iz briselskog Centra za evropske političke studije poručili su da se ne radi o pitanju „ili“, već da su sve tri pomenute faze primjetne među zapadnobalkanskim zemljama.

„Hrvatska i Srbija napreduju. Bosna i Hercegovina stagnira, a po informacijama koje dobijamo, situacija u Albaniji i Makedoniji se možda može okarakterisati i kao regresija“, kaže za Dojče vele analitičar CEPS-a, zadužen za pitanja proširenja EU, Majkl Emerson.

Srbija napreduje ka EU, ali i ka NATO-u ?

Hrvatska, koja se nalazi pred samim ulaskom u EU, kao i napredak Srbije na tom putu, bitni su elementi na osnovu kojih bi trebalo pokrenuti cio region u istom pravcu, kaže Emerson.

„Mora se reći da je ostatak regiona, od BiH pa do Albanije, Kosova i Makedonije, više problematičan od slučajeva Hrvatske i Srbije. Zato će biti potrebno dosta evropske pažnje, ali i pozitivnog političkog razvoja u samim zemljama kako bi proces evrointegracija napredovao.“

Symbolbild Schachbrett ehemaliges Jugoslawien

I dok su gotovo sve zemlje Istočne i Centralne Evrope prije ulaska u EU postale i članice NATO, izvjesno je da pored evrointegracionih uslova koji su u vezani sa reformama unutar zemlje, saradnju sa Tribunlaom u Hagu, ali i, kako u Briselu definišu „normalizaciju odnosa sa Kosovom“, od Srbije niko neće zahtijevati i članstvo u Alijansi. To pitanje je ipak, u trenutku održavanja strateške konferencije NATO i partnerskih zemalja u Beogradu, izazvalo mnogobrojne reakcije. U Centru za evropske političke studije kažu da Srbija iza sebe ima tešku istoriju, da su razumljiva različita reagovanja ljudi, ali i da je povodom pitanja, kao što je članstvo u NATO, potrebno da se stvari „slegnu“ i da se postigne više konsenzusa.

„Srbija stabilno napreduje ka punom uključenju i u EU i u NATO“, kaže za Dojče vele Majkl Emerson.

Istraga na Kosovu, bez uplitanja diplomatije

Kao jedan od pozitivnih razvoja događaja u EU ali i regionu, Emerson za Dojče vele navodi i formiranje evropskog specijalnog tima za istragu i eventualno dalje procesuiranje navoda o zločinima na Kosovu, koje je specijalni izvjestilac Savjeta Evrope, Dik Marti iznio u svom izvještaju.

„Sada imamo eksplicitan potez EU. To je za pohvalu. Koliki će efekat biti, to ostaje da se vidi, dijelom zbog dugog vremenskog perioda koji je protekao od navodnih zločina i zbog nestanka forenzičkih dokaza i slično.“

Majkl Emerson zaključuje da tim tužilaca i istražilaca koji će dijelom biti bazirani u Prištini, a dijelom u Briselu, mora da počnu profesionalnu i tehničku istragu, nezavisnu od svakog uplitanja politike ili diplomatije.

Autorka: Marina Maksimović

Odg. urednik: Svetozar Savić