1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zaokret u Beogradu i Pristini

Gradske vlasti Beograda donijele su odluku da poprave Bajrakli dzamiju koja je zapaljena povodom dogadjaja na Kosovu. Isto ce uciniti i Skupstina Nisa. I kosovski premijer, Bajram Redzepi, izjavio je da ce biti obnovljeni ne samo poruseni pravoslavni hramovi nego i srpske kuce.

Kosovska Mitrovica prosle sedmice

Kosovska Mitrovica prosle sedmice

Paljenje pravoslavnih hramova na Kosovu, kao i džamija u Beogradu i Nisu, podsjetilo je mnoge na rat na prostorima bivse Jugoslavije u kome su su nemilosrdno unistavane bogomolje, pa cak i van ratnih dejstava kao sto je miniranje dzamija u Banjaluci. Zatiranje duhovnih i kulturnih tragova protivnika bila je jedna od bitnih karakteristika tog rata, ali se ne odnosi na sve sredine. Hrišćanske bogomolje, primjera radi, ocuvane su u Sarajevu. Dok se jos uvijek vode polemike oko toga ko bi trebalo da popravi razrusene bogomolje iz tog vremena, gradske vlasti Beograda pokusavaju da sto je moguce brze isprave teske greske svojih sunarodnika u najnovijim zbivanjima. Ideja da drzava finansira popravku Bajrakli dzamije u Beogradu dosla je od strane visokih stranackih i drzavnih licnosti. Predsjednik opozicione Demokratske stranke i ministar odbrane Boris Tadic o tome kaze:

"Pokrenuta je akcija da drzavne institucije u Srbiji, u gradu Beogradu, obnove zapaljene verske objekte. Ocekujemo da ce se to desiti i od strane nadleznih institucija na Kosovu i Metohiji. Trazimo od medjunarodne zajednice da insistira na obnavljanju verskih srpskih objekata. U suprotnom, esktremisti, teroristi i nasilnici pokazace da su snazniji i da su efekti njihovih aktivnosti dugotrajniji od trajnih evropskih vrednosti".

Kosovski premijer Bajram Redzepi obecao je da ce njegova vlada ponovo izgraditi ne samo porusene pravoslavne hramove nego i izgorjele srpske kuce. Takve izjave u svakom slucaju ohrabruju, ali postavlja se kljucno pitanje da li je on mogao da utice da do tog rusenja ne dodje. To pitanje se podjednako odnosi na predstavnike vlasti u Srbiji. Jer, objasnjenje ministra policije Dragana Jocica da njegovi ljudi nisu mogli da sprijece paljenje dzamija u Beogradu i Nisu zvuci, u najmanju ruku, kao demagogija. Jer, ako prvi covjek ministarstva unutrasnjih poslova prizna da je policija nemocna pred naletom, kako se najcesce kaze, huligana onda to daje podstreka destruktivnim snagama da jurisaju na odredjene objekte kad god im se to prohtije. Nepristrasni analiticari smatraju da se, ipak, radilo o organizovanim grupama koje su sa jasnim ciljem zapalile obje dzamije. Snimci tog dogadjaja obisli su svijet brze nego dogadjaji na Kosovu. Zbog toga se ne komentarise paljenje krova pravoslavne crkve u Bugojnu, jer bi taj cin mogao da se protumaci kao odgovor na ono sto se dogodilo u pomenuta dva grada u Srbiji.

Odluka gradskih vlasti u Beogradu i Nisu ima za cilj da odgurne u drugi plan bar dio tog izrazito negativnog utiska. I izjava Bajrama Redzepija o popravci pravoslavnih hramova ima za cilj da se napravi distanca sa militantnim grupama kosovskih Albanaca. I za jedne i druge, mozda je malo kasno.