1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zabrinutost zbog Makedonije

Optužbe protiv opozicije su još jedan korak ka utvrđivanju autoritarne države u Makedoniji, ocjenjuje za DW prof. Florijan Biber. EU mora da pošalje jasnu poruku čitavom regionu da je nedemokratsko ponašanje nedopustivo.

default

Opozicioni lider Zoran Zaev

DW: Kakva je Vaša procjena političke situacije u Makedoniji otkako je premijer Gruevski optužio lidera opozicije Zaeva da je pokušao da izvede puč? Da li je to početak nove, velike krize i kakav rasplet očekujete?

Prof. Florijan Biber: Na to gledam kao na još jedan korak ka povećanju autoritarnosti u Makedoniji. Optužiti predsjednika najveće opozicione stranke za puč, u svakom slučaju predstavlja prelazak utvrđenih linija i eskalaciju sukoba. Sukob između vlade i opozicije dostigao je vrhunac zato što nakon njega može biti samo jedan pobjednik. S jedne strane, ako Zaev posjeduje inkriminisani materijal – „bombu“, kako kaže – i pri tom ne pokušava da postigne nekakav dogovor sa Gruevskim, već prijeti da će materijal objaviti, onda bi taj materijal trebalo odmah i da objavi. Šteta za VMRO-DPMNE bila bi ogromna. Ali, ako Zaev, čak i ako su dokumenti autentični, pokušava da postigne nekakav dogovor sa premijerom, to može fatalno da diskredituje opoziciju i da ojača vladu.

Makedonija je dugogodišnji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Gdje bi mogli da se traže korijeni ovakvog razvoja situacije?

Korijene vidim u autoritarnom režimu Gruevskog koji posljednjih devet godina sistematski udaljava Makedoniju od demokratskih pravila. Pri tom je grčka blokada korisna alatka da se krivica prebaci na Atinu.

Često pišete i upozoravate na autoritarne tendencije u regionu Jugoistočne Evrope Kako biste ocijenili vladavinu makedonskog premijera Nikole Gruevskog?

Smatram da je riječ o autoritarnom obrascu: konstantna kampanja, kontrola medija, apsurdni „spomenici“ – sve to je karakteristika autoritarnosti. Posljednja dešavanja i optužbe na račun lidera opozicije samo su još jedan dokaz za to.

Da li se situacija u Makedoniji može uporediti sa situacijama u Mađarskoj, Srbiji, Turskoj, pa možda i u Rusiji?

Postoje sličnosti sa prilikama u Srbiji, Mađarskoj, Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Turskoj. Sa Rusijom malo manje. U Rusiji se nikada nisu dogodile demokratske promjene na izborima. Putin tamo jednostavno samo preuzima sistem i usavršava ga, bez neke jake opozicije. Za to vrijeme, vlade tih drugih zemalja, balansiraju između represije i sopstvenih tvrdnji da su proevropske i demokratske. To čini njihove strategije manje očiglednim i težim za suprotstavljanje. Neki koriste nacionalizam, kao Gruevski i Dodik, dok se drugi fokusiraju na borbu protiv korupcije i reforme, kao Vučić ili Đukanović. Ali, sredstva koja koriste da bi ostali na vlasti, veoma su slična.

Florian Bieber Politologe Uni Graz

Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu

Postoji li šansa da se poveća angažman Evropske unije u regionu, ili da to učine neke zemlje pojedinačno, recimo Njemačka ili Austrija? Na prošlogodišnjoj konferenciji u Berlinu domaćin je bila njemačka kancelarka Angela Merkel, a sada se čini da nema nekih novih inicijativa.

Donekle je povećan interes u Austriji, koja će biti domaćin sljedećeg samita, praktično nastavka onog iz Berlina. Vjerujem da će problem sa demokratijom i slobodom medija ponovo biti na dnevnom redu. Pritom mora postojati mnogo jasnija poruka Evropske unije i njenih država-članica da su ovakva nedemokratska ponašanja, neprihvatljiva.

Njemačko Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju povodom dešavanja u Makedoniji po prvi put je upotrijebilo izraz „demokratska opozicija“. Da li korišćenje takve terminologije predstavlja nekakvu posebnu poruku, s obzirom na to da se to u praksi koristi za opozicije u zemljama sa nedemokratskim režimima?

Slažem se s tim da se isticanjem termina „demokratska“ uz riječ opozicija šalje sugestija da režim onda nije takav. Ali, bi to isto tako mogao da bude jasan signal vladi da ne bi trebalo da opoziciju smatra nelegitimnom, odnosno da se radi o demokratski opravdanoj i legitimnoj opoziciji.

Nije prošla nezapaženo ni reakcija ruskog Ministarstva spoljnih poslova koje je izrazilo zabrinutost u slučaju Makedonije. Da li to može da znači da će angažman Rusije u toj zemlji, ali i u regionu, biti povećan?

Ruska reakcija odražava dvostruku zabrinutost Moskve. Prvo, Putin do nivoa paranoje brine zbog opasnosti od „obojene revolucije“, odnosno nekakvog puča u Rusiji. Naravno, takva pozicija Rusije uslovljena je svrgavanjem Janukoviča u Ukrajini. Drugo, Putin vidi priliku da proširi jaz na Balkanu. Stavljajući se na stranu nedemokratske prakse, on otvara vrata za veće približavanje Makedoniji, odnosno smanjuje uticaj Evropske unije. Ruska strategija na Zapadnom Balkanu najvećim dijelom predstavlja pokušaj da se za Evropsku uniju stvore maksimalno mogući problemi.

Florijan Biber je politikolog i profesor na univerzitetu „Karl Francens“ u Gracu, Austrija, gdje rukovodi Centrom za jugoistočne studije. Njegova specijalnost su istorija i politički sistemi u Jugoistočnoj Evropi, kao i demokratizacija i etnički konflikti.