1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zabrinutost zbog ekonomske i socijalne situacije na Zapadnom Balkanu

Najnoviji ekonomski izvještaj Evropske komisije upozorava na usporavanje privrednog rasta i rekordno visoku nezaposlenosti u zemljama Zapadnog Balkana. Postepeni oporavak ekonomija regiona moguć je tek od kraja godine.

Od početka ove godine u zemljama Zapadnog Balkana došlo je do slabljenja ekonomskih prilika. Evropska komisija u svom posljednjem, kvartalnom izvještaju o stanju privreda zemalja u procesu evrointegracija upozorava na nastavak smanjenja bruto društvenog proizvoda (BDP) u Hrvatskoj kao i na gubitak ekonomskog zamaha koji je krajem 2011. bio prisutan u Srbiji i Makedoniji. Situacija je slična i u BiH i Crnoj Gori, a kao jedan od razloga navodi se jačanje ekonomske krize u samoj EU, koja se direktno odražava na evropsku potrošnju i investicije.

Izvještaj Evropske komisije potvrđuje i predviđanja Svjetske banke koja, kada je region Zapadnog Balkana u pitanju, očekuje značajno smanjenje privrednog rasta u 2012. godini, dok se u sljedećih par godina očekuje period tek usporenog ekonomskog rasta i to pod uslovom da situacija sa dužničkim krizama u evrozoni ne eskalira.

Željko Bogetić

Željko Bogetić

„Naglasio bih da je osnovni izazov za ekonomsku politiku zemalja Zapadnog Balkana fiskalni. Javni dug je visok, pogotovo u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji, i te zemlje se nalaze pred značajnim izazovom fiskalne konsolidacije i obaranja državnog duga, po mogućstvu na način da se očuva privredi rast“, kaže Željko Bogetić, vodeći ekonomista Svjetske banke.

Nezaposlenost rekordno visoka

I u Svjetskoj banci i u Evropskoj komisiji (EK) upozoravaju na rekordno visoku nezaposlenost na Zapadnom Balkanu, pogotovo među mladima. U izvještaju EK stoji da nezaposlenost nastavlja da raste. U BiH stopa nezaposlenosti iznosi 44 odsto, u Srbiji 25,5, a u Hrvatskoj 16,4 odsto. U Briselu kažu da je upravo socijalna situacija na Zapadnom Balkanu razlog za veliku zabrinutost. U više navrata se i od evropskih analitičara i političara tako moglo čuti da je u evrointegracionom procesu pored možda vidljivijih političkih tema, ekonomski izazov nešto sa čime se zemlje aspiranti na članstvo u EU moraju najprije suočiti.

„Postoji snažna veza između političkih reformi i ekonomskog stanja zemlje. Reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala utječu pozitivno na poslovnu klimu i imaće efekta i na potrebne domaće i strane investicije na Zapadnom Balkanu. Istovremeno, željeli bismo da vidimo i fiskalnu konsolidaciju i odgovorniju javnu potrošnju u regionu. Previše novca odlazi na potrošnju u odnosu na investicije, što u ljude, što u infrastrukturu“, navodi Peter Polajnar iz Direktorijata za proširenje EU.

Ljudi u redu na birou

Posebno zabrinjava nezaposlenost među mladima

Svjetlo ipak na vidiku?

Iz Brisela poručuju da su izazovi privrednog rasta sada prisutni, kako u zemljama Zapadnog Balkana, tako i u samim članicama EU. Do kraja ove godine Evropska komisija očekuje da bi BDP trebalo da poraste u Makedoniji za 1,7 odsto, Srbiji i Crnoj Gori za 0,3 odnosno 0, 4 odsto do kraja ove godine, dok se za Hrvatsku i dalje predviđa recesija. Ekonomski stručnjaci ipak imaju optimističan pogled na srednjoročne i dugoročne privredne perspektive na Zapadnom Balkanu i naglašavaju da poslije perioda ratnih razaranja i inflacija dolazi faza teških, ali neophodnih i mogućih reformi u privredi regiona.

Autorka: Marina Maksimović

Odgovorna urednica: Marina Martinović