Zašto Amerikanci čuvaju Opel?

Za preuzimanje Opela, nedostajala je samo saglasnost vlasnika - Dženeral motorsa iz Detroita. Koji je sada rekao da od prodaje nema ništa.

Radna mjesta ponovo u pitanju

Dženeral motors, nekada najveća fabrika automobila u svijetu, iznenađujuće brzo je izašla iz krize i brdo dugova prebacila na američke poreske platiše. Predsjednik Obama odobrio je 70 milijarda dolara za spasavanje kompanije, ali je istovremeno promijenjena i uprava koncerna koja je vrlo brzo zaključila da ne može da proda Opel. Naime, u razvojnom centru fabrike u Riselshajmu kod Frankfurta radi se na tehnologijama koje su od suštinskog značaja za Dženeral motors. I tako od prodaje nema ništa.

Naravno, sada je ponovo u pitanju veliki broj radnih mjesta, pominje se deset hiljada od ukupno 50 hiljada u Evropi, mada ni Magna nije davala čvrste garancije u pogledu broja zaposlenih.

Angela Merkel i Rusija najveći gubitnici

Odluka iz Detroita je, inače, veliki udarac za kancelarku Angelu Merkel. Ona se, uoči izbora, imajući u vidu i mogućnost očuvanja velike koalicije, odlučno zalagala za Magnu kao partnera Opela. Liberali, koji su sada u vladi, bili su protiv što bi moglo olakšati predstojeće pregovore sa Dženeral motorsom.

Pored kancelarke, veliki gubitnik je i Moskva. Rusija se nadala da će - kada Magna kupi Opel, doći do najnovije tehnologije za svoju zastarjelu automobilsku industriju. Treba dodati da je u poslu učestvovala i poludržavna banka Sperbank. I ta konstrukcija svakako je uticala na odluku Detroita da ne proda Opel.

Komentar: Henrik Beme/Nenad Briski

Odg. urednik: Zorica Ilić