1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Panorama

Wecce homo

Političari mogu krasti, mogu graditi vile i dvorce, mogu rođacima i prijateljima pribavljati masne i debele koristi, mogu krčmiti državno vlasništvo, mogu upropaštavati kolektivna dobra, mogu...

default

Potpis bi trebao potvrditi da je sve urađeno

Bio je to mali korak za čovjeka, ali veliki za kolumnistu. Bio je mali već i stoga što se u kabini ne mogu praviti veći. Okrenuo se (nakon što je dotegnuo opasač i zakopčao šlic, sastrugao keramiku, pustio vodu) i s rukom već na kvaki - ugledao papir. Onaj kakvom valjda jadranski klozeti čak i na bosanskoj rivijeri duguju poslovičan sjaj - papir s tabelom u koju nadležni potpisom potvrđuju da su dana tog i tog u sati toliko i toliko preduzeli sve u njihovoj moći i nadležnosti da nivo higijene ostane besprijekoran. Stajao je taj papir dugo tu prazan, nedjeljama ili mjesecima, a evo sad na njemu piše, hemijskom olovkom koju je držala umorna ruka - URADILO.

Arbeitsformular aus einer Firma in Sarajevo

"Uradilo" kao znak otpora birokratizaciji života

Umjesto potpisa, pa dakle i imena, pa onda i odgovornosti koja bi se mogla utvrđivati - bezličan oblik srednjeg roda: uradilo. Zar biće koje je tu bilo, i to napisalo, o sebi zaista ne misli kao o čovjeku, muškarcu ili ženi, nego kao o stvari? Kolumnista zaključuje da je ono nepismeno i smješkajući se superiorno napušta kabinu. Ne pomišlja da se na tom naličju klozetskih vrata možda brani ljudsko dostojanstvo, da je to ironičan odgovor na birokratizaciju života, koja traži raport o svakoj promjeni vlasništva nad govnom. Nešto kao porez na promet.

***

A dok to ne pomisli, neće mu pasti na pamet niti da uporedi klozetsku kabinu s biračkom. U obje se radi nešto krajnje privatno i nešto izuzetno važno, obavlja se nešto bez čega je budućnost kloakapulka nezamisliva. U obje se radi s papirom, i iz obje se izlazi zadovoljno obavljenim. Ali na izlazu iz ove druge nema tabele na kojoj bi pored upisanog datuma pisalo - uradilo. Jer, to se vidi iz aviona, jedno su govna a drugo demokratske sranke. Govna dođu i prođu, a sranke ostaju.

Političari mogu krasti, mogu graditi vile i dvorce, mogu rođacima i prijateljima pribavljati masne i debele koristi, mogu krčmiti državno vlasništvo, mogu upropaštavati kolektivna dobra, mogu se voziti kočijama s trista konja, mogu se igrati zakonom kao šibicari, mogu sve zbog čega bi Bog da ga ima odavno spalio svaku stopu zemlje na kojoj su smrdili dok su lagali - nema tog vodokotlića koji će njih reformisati.

Lako je biti pametan u klozetu. Znaš kad je čist a kad nije, sve se vidi smeđe na bijelo. Govno ostavi trag i kad je najtvrđe. Ali teško je biti pametan u biračkoj kabini. Političar i kad je najmekše ne ostavlja tragove; znaš da je tu bilo, negdje sjedilo i nešto govorilo, ali da vidiš da je nešto URADILO - ne vidiš. Vidiš da ono raste, a primanja da se smanjuju. (Ako se ovako nastavi, u klozet će se imati radi čega ići svake četvrte godine, kao na izbore. Ali se na izbore neće ići svaki dan kao u klozet, nego triput u životu. Jednom da vidiš kako to izgleda, drugi put kad od starosti poseniliš pa te ko fol izvedu u šetnju, a treći put iz groba, kad ti prošvercuju ime u birački spisak.)

Jer, za koga da glasaš, kad niko nigdje ne upiše - uradilo? Jer eto, demokratske sranke koje odlučuju o milionima eura i ljudi nisu pod tako strogom prismotrom pod kojom je obično govno. Nema za njih papira s tabelom u koju bi se upisivali datumi i pored njih - uradilo. Obećali ukidanje viza, uradilo. Obećali radna mjesta, uradilo. Obećali autoput, uradilo. Obećali reformu obrazovanja, uradilo. Obećali bolji život, uradilo. Obećali, ludom radovalo.

***

U međuvremenu, kolumnista je izašao iz kabine, odvrnuo česmu i već s rukama pod mlazom ugledao svoje lice u ogledalu. Odjednom mu je sinulo da se ono URADILO tiče i njega samog. Tako bi isto i on mogao potpisati svoje tekstove: NAPISALO. Dalo komentar na zbilju, optužilo i osudilo sranke i prolitičare, i sad mirno pere ruke. Kao Pilat.

Culumnia pictures

U kolumni svakoj ja sam onaj prorok

Što hrani vrlinu utovljenim grijehom.

Ja sam strah i trepet za glupost i porok

Jer milujem žalcem i bičujem smijehom.

Ehom, ehom.

Ja branim principe iz zasjede smjelo.

Ja sam vertikala, nepotkupljen bludom.

Lijem tjedno jednom vrele tinte vrelo

Na braniku pravde, s isukanim sudom.

Udom, udom.

Sa perom na gotovs, slušam, čitam, gledam.

Uvijek i o svemu imat mi je stav.

Riječi, ko regrute, u redove redam.

Karakter mi svaki riče kao lav!

Av, av.

Autor: Nenad Veličković

Odg. urednik: Zorica Ilić

Preporuka redakcije