1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Vrata Evropske unije ostaju otvorena za Balkan

Vrata Evropske unije ostaju otvorena za zemlje Zapadnog Balkana u skladu sa tim koliko Evropska unija bude spremna da prima nove članice.To je formula o kojoj su su putem zajedničke izjave dogovorili ministri vanjskih poslova Evropske unije na dvodnevnom susretu u Salzburgu proteklog vikenda.

Ministri vanjskih poslova Evropske unije jedva su uspjeli da prikriju nesagalsnost o budućem pravcu daljeg širenja Unije pristupom balkanskih zemalja.Naime stvorila su se dva tabora čije su razlike u stavovima sve prisutnije.I dok su Francuska i pojedine druge zemlje sve više skeptične po pitanju daljeg proširenja, Velika Britanija ne želi o tome ništa da zna i drži se zaključaka Solunske konferencije iz 2OO3. godine.Postojeće razlike su na kraju premoštene zajedničkom izjavom predstavnika svih 25-et clanica u kojoj se navodi da data obećanja iz Soluna i dalje vrijede ali da zemlje kandidati moraju striktno ispunjavati sve uvjete za pristup.

Njemački ministar vanjskih poslova Frank-Walter Steinmeier je zauzeo poziciju negdje u sredini te jedino izjavio da se diskusije o tome moraju dalje voditi tokom ove godine.

Inače u Salzburgu, unutar Evropske unije se osjetio zastoj koji je nastao neprihvtanjem evropskog ustava putem referenduma od strane Francuske i Holandije.A žrtve ove prilično usporene debate o Balkanu mogle bi upravo biti države koje žele da pristupe Uniji.

Ako se i dalje bude širila nesigurnost po pitanju da li Evropska unija uopšte želi da primi te države, onda bi u tim zemljama mogla da oslabi volja za demokratskim procesima, reformom pravne države te pomirenjem sa susjedima.Diplomate Evropske unije strahuju da bi se samim tim mogle ojačati nacionalističke snage na Balkanu.Ministar vanjskih poslova Luxembourga Jean Asselborn je dobro postupio kada je kazao, da Evropska unija ima obavezu da spriječi neki sljedeći rat na Balkanu.Pri tom posebno treba podržati upozorenje evropskog komesara za proširenje Olli-ja Rehn-a, da vlade balkanskih zemalja same moraju više raditi na integraciji, umjesto da čekaju na Evropsku uniju.Jedan dobar početak naprimjer bi bio zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini medju balkanskim državama.

Inače sa ponovnim davanjem obećanja da se Balkan integrira, raste ujedno i pritisak na zemlje članice Evropske unije da one urade svoje domaće zadatke.Dakle bez evropskog ustava kojim bi se ubrzalo donošenje odluka, Evropska unija sa 32-dvije ili 33-tri članice neće moći da funkcionira.

Smrt Slobodana Miloševića neće imati veliki uticaj na dalji put Balkana ka Evropskoj uniji.Deset godina nakon završetka rata u Bosni i Hercegovini još uvijek su tamo potrebne evropske trupe da bi država funkcionirala.To je tužna zaostavština Miloševića.Može se predpostaviti da će potrajati još barem deset godina dok balkanske zemlje zaista budu spremne da pristupe Evropskoj uniji.