1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Komentar

„Vladu Srbije istjerati na čistac“

Narodni poslanik i Tužilaštvo za ratne zločine Srbije razmjenjuju međusobne optužbe. Da li su u pitanju lični motivi, pritisak na Tužilaštvo ili je riječ o opravdanim kritikama?

default

Sjedište Vlade Srbije

Narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) i predsjednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije Milovan Drecun, izjavio je da je zamjenik Tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić nezakonito izabran na tu funkciju jer ga na to mjesto nije postavila Skupština već Državno vijeće tužilaca (DVT). Bruno Vekarić je u svom odgovoru naveo da je taj napad „potpuna glupost“ i da iza njega „stoje lični motivi“ jer je Milovan Drecun, kao ratni izvještač Radio Televizije Srbije (RTS) tokom devedesetih, jedan od osumnjičenih u predmetu „Mediji“.

Predmet „Mediji i govor mržnje“ pokrenut je nakon krivične prijave Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) protiv novinara, urednika i rukovodilaca u medijskim kućama koji se sumnjiče za ratnohuškačko novinarstvo u vrijeme ratnih sukoba i raspada SFRJ. Tužilaštvo za ratne zločine takođe je navelo da je izloženo prijetnjama i čitav napad vidi kao politički pritisak, dok Milovan Drecun smatra da Tužilaštvo svojim postupcima pokušava da ga spriječi u obavljanju poslaničkog posla.

Nedolična konfrontacija

„Mislim da je reakcija Tužilaštva na više načina loša“, kaže za DW Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo.

Natasa Kandic Menschenrechtsaktivistin Serbien

Nataša Kandić

„Najprije, nije prvi put da iz tog Tužilaštva stižu upozorenja kako su izloženi napadima, kako im se prijeti. To je pogrešno“, navodi Nataša Kandić, „jer ako sa takvim stvarima izlazite u javnost, kako ste izloženi linču, postavlja se pitanje kakva ste vi to institucija, kako ćete vi onda da zaštitite svjedoke u tim procesima i da vodite te procese, ako se plašite jednog Drecuna? Isto tako, nedolično je da se Tužilaštvo upušta u takvu vrstu svađe ili konfrontacije sa Milovanom Drecunom“, ističe Nataša Kandić:

„Svi znamo ko je Drecun. Znamo da je to jedan ekstremista. I svima se postavlja pitanje kako je moguće da takva osoba, sa takvim rječnikom, bude u vlasti koja se deklariše ka Evropi i čiji postupci su ocijenjeni i od evropskih institucija kao dobri? Ali, takav jedan Drecun, uspio je da pozove tužioce za ratne zločine u parlament i da ih kao učitelj đake postroji da mu oni podnose izvještaj. I onda ih je postavio ispred predstavnika srpskih udruženja žrtava i porodica žrtava, gdje su se tužioci pravdali i maltene obećavali da će oni podići optužnice protiv Hašima Tačija i drugih predstavnika kosovske vlade, dakle, sve ono što je nemoguće“.

Šta je zadatak Tužilaštva?

„Umjesto svega toga, Tužilaštvo za ratne zločine trebalo je da jasno i otvoreno kaže šta je zadatak tog Tužilaštva“, dodaje Nataša Kandić. „Zadatak Tužilaštva jeste da optužuje državljane Srbije koji su počinili ratne zločine: oficire, generale, bivše rezerviste, dobrovoljce, bilo koga za koga prikupe dokaze da je počinio zločin. A što se tiče zločina prema Srbima, oni bi trebalo da prikupljaju podatke i dokaze o tome i da nadležnim tužilaštvima u regionu, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu, Euleksu, predaju te dokaze. I da bi bili sigurni da će po tome biti postupano, oni o tome moraju da obavijeste javnost i da javno kažu kako želimo da svi procesuiraju svoje državljane za ratne zločine. Problem je što oni to ne rade“.

Lični ili stav vlade?

Upravo je ta vrsta primjedbi mogla da se čuje tokom čitave razmjene optužbi kako je sporno to što se srpsko Tužilaštvo za ratne zločine intenzivno bavi srpskim zločinima, dok se slična tužilaštva u regionu uopšte ne bave zločinima svojih građana nad Srbima. Nataša Kandić ističe da to jednostavno nije tačno i da, recimo pred Tužilaštvom Bosne i Hercegovima, ima optužnica i za zločine nad Srbima. Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, takođe navodi da ta optužba nije tačna, a čak i da jeste, to nije nikakav argument.

„Ne možete, a da ne gonite ljude koji su optuženi ili osumnjičeni za ratne zločine sa kvazi argumentacijom da neko drugi ne goni svoje. Uvijek imam sumnju da svako ko potegne taj argument ima na umu da zaštiti ljude optužene za ratne zločine, a ne da uspostavlja bilo kakvu pravdu. U pitanju je visoko pozicionirani pripadnik vladajuće SNS i ovo nije prvi put da se neke ugledne institucije, uz sve kritike koje im se mogu uputiti, urušavaju preko pojedinaca“, smatra Popović.

„Prilično je jasno da vlada želi da baci jedan veliki, debeli tepih preko nedavne prošlosti Srbije, posebno preko ratnih zločina. To je i razumljivo, jer na kraju krajeva, ljudi koji su danas nosioci vlasti jesu bili umiješani i u ratove, i u podstrekivanje na zločine, a neki su bili i lično na ratištu. A kada imate nekoga ko pokrene takav napad, a ostatak vlasti o tome ćuti i to ne sankcioniše, ja se bojim da je to više nego jasna poruka da srpska vlada stoji iza toga“, ocjenjuje Popović.

Sonderkammer für Kriegsverbrechen am Bezirksgericht Belgrad

Specijalni sud za ratne zločine u Beogradu

Navikli na gazdu

„Sada je važno kako srpsku vladu istjerati na čistac kada je u pitanju njihov odnos prema ratnim zločinima i suđenjima za ratne zločine“, primjećuje Nataša Kandić. „Zbog toga je i Tužilaštvo za ratne zločine sada u konfuziji. Oni su jednostavno naučili da iza njega stoji kabinet nekog predsjednika, da ga podržava Bezbjednosno-informativna agencija (BIA), naučili su da imaju nekog gazdu. Dakle to uopšte nije nezavistan organ. Sad im nije baš najjasnije ko je gazda i stoga sada lutaju i nisu u stanju da kažu šta je njihov zadatak“, kaže Nataša Kandić za DW.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije navodi da slučaj „Mediji“ nije okončan. „Tužilaštvo je do sada ustanovilo da je učinjeno krivično djelo izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje i netrpeljivosti, koje je u međuvremenu u odnosu na događaje uz ratnih devedesetih godina zastarjelo i da se zbog toga on ne može krivično goniti, a da se i dalje u predistražnom postupku utvrđuje odgovornost za pozivanje i podsticanje na izvršenje ratnih zločina protiv civilnog stanovništva“, stoji u njihovom saopštenju. Nataša Kandić kaže da „Tužilaštvo pokušava da prikaže kako je to neki živ proces i kako se na tome radi, ali je to daleko od toga. Mislim da su oni došli do zaključka da je vrlo teško dokazati podsticanje na ratni zločin i o tom predmetu se zapravo godinama više ne govori.“