1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Uzdrmano prijateljstvo

Odnosi Srbije prema pravoslavnoj i bratskoj Rusiji se hlade. Razlog nije samo priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije od strane Moskve, već i odluka Beograda da razmotri sporazum sa Gazpromom o prodaji NIS-a.

default

Napetosti između Beograda i Moskve

Njemačka štampa puna je natpisa o uraganu Gustavu, koji nije izazvao toliko štete u američkoj saveznoj državi Luiziani, kao što se očekivalo. Puno prostora posvećeno je i jučerašnjem samitu Evropske Unije o Gruziji, na kojem se odustalo od sankcija prema Moskvi ali se od nje traži da hitno povuče svoje trupe iz Gruzije. Puno je članaka i o jučer uvedenom testu za podnosioce molbe za njemačko državljanstvo. Od regionalnih tema, Neue Zuercher Zeitung piše o zahlađenju odnosa između Moskve i Beograda.

Zahlađenje odnosa između Moskve i Beograda

Kompleksno prijateljstvo Srbije prema prema pravoslavnoj i bratskoj Rusiji posljednjih dana se značajno ohladilo. Povod za zahlađenje bilo je najprije priznavanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije od strane Moskve, piše Neue Zuericher Zeitung i dodaje: Ovom odlukom Rusija je praktično pogazila argumenat, koji je uvijek koristila u slučaju Kosova, a to je da teritorijalni integritet jedne zemlje ne smije biti narušen. Tokom proteklog vikenda u javnost je izašao još jedan nesporazum, koji se tiče srbijansko-ruskih odnosa. Riječ je o energetskom sporazumu, postignutom krajem februara. Sporazum predviđa prodaju akcija Naftne industrije Srbije ruskom Gazpromu. Kupac se zauzvrat obavezuje da će 400 km planiranog gasovoda, koji je projekat Gazproma i italijanskog energetskog koncerna ENI, prolaziti kroz Srbiju. Ovaj projekat predstavlja konkurenciju planiranom evropskom gasovodu pod nazivom Nabucco. Bugarska je krajem jula već ratificirala sporazum za realizaciju ovog projekta. Srbijanski pristanak na projekat došao je pod pritiskom otcjepljenja Kosova. Tada su Koštuničini nacionalisti i radikali Moskvu predstavljali kao jedinog pouzdanog partnera Beograda. Predsjednik Tadić, koji se tada bio prijavio za drugi mandat, nije se usudio tome usprotiviti. Rezultat je bio krajnje nepovoljan sporazum i prodaja Naftne industrije Srbije za 400 miliona eura, iako se za nju mogla dobiti peterostruka cijena, piše Neue Zuericher Zeitung.


Beograd traži garancije od Gazproma

Ruski investitori su prilikom sklapanja nepovoljnog sporazuma stalno govorili da će Srbija od gasovoda imati veliki profit. Najuticajniji protivnik sporazuma bio je ministar Mlađan Dinkić, piše Neue Zuercher Zeitung. Zahvaljujući njegovoj tvrdoglavosti, nova srbijanska vlada još jednom je preispitala "deal" sa Moskvom i tražila garanciju da cijevi gasovoda prolaze kroz Srbiju a ne da završavaju na njenoj teritoriji kao slijepo crijevo. Ovog vikenda se u srbijanskom listu "Politika" oglasio ruski ambasador, ultimativno zatraživši da se ratifikacija sporazuma sa Gazpromom stavi na dnevni red parlamenta. Odgovor Dinkića bio je da u Srbiji dnevni red parlamenta ne diktira strani ambasador. Uostalom Moskva duguje Srbiji Studiju izvodljivosti, kojom se utvrđuje tačan prolazak gasovoda, zaključuje Neue Zuericher Zeitung.


Test za useljenike - lagan?

Jučer je u Njemačkoj počela primjena testa za strance, koji žele dobiti strano državljanstvo. Stranci moraju tačno odgovoriti na više od polovine pitanja, koja se odnose na političke, privredne i kulturne prilike u zemlji.

Sueddeutsche Zeitung iz Minhena u svom komentaru citira opunomoćenicu njemačke vlade za pitanja integracije Mariu Boehmer, koja kaže da je sama riješila test i da je on veoma jednostavan i dodaje: "Maria Boehmer je studirala, promovirala, postala profesor i radi kao opunomoćenica njemačke vlade. Većina useljenika nije obrazovana kao profesorica Boehmer i potiče iz radničkog miljea, sa skromnim obrazovanjem. Za njih je ovaj test još jedna prepreka na dugom putu do njemačkog državljanstva, zaključuje Sueddeutsche Zeitung iz Minhena.