1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Uvozne njegovateljice

Oko 100.000 žena iz Poljske i drugih zemalja Istočne Evrope rade kao njegovateljice u njemačkim porodicama i žive sa njima. Jedna od agencija koja posreduje u tom poslu ima sjedište u Bremerhafenu…

Beata Bajda je prije godinu dana osnovala agenciju „Sidro za seniore“ (Senioren Anker). Ona je 1988. došla iz Poljske u Njemačku i 15 godina radila je kao medicinska sestra. „Poslovna ideja je preuzimanje kompletne njega i brige za osobu, a ne samo na neko određeno vrijeme tokom dana.“ Ona kaže da je najbolji starački dom sopstveni dom, a najbolji lijek – briga i njega.

Zbog toga je najbolje kada osobe kojima je njega neophodna, ostaju da žive kod kuće. Bajda vrlo dobro zna da su takve usluge sa njemačkim njegovateljicama preskupe. Poljske negovateljice dobijaju 1.100 eura „na ruke“.

Ne samo jeftiniji, već i bolji?

Trenutno u Bremerhafenu i okolini radi 15 žena, kojima je posao našla Beata Bajda. Među njima Marzena Vojcik, koja se u junu prošle godine uselila u kuću Hermana Klausa Molenkampa.

Beata Bajda (lijevo) u razgovoru sa Marzenom Vojcik

Beata Bajda (lijevo) u razgovoru sa Marzenom Vojcik

Vrijeme je ručka. Njegovateljica pomaže 78-godišnjaku jer sam ne može da napravi tih par koraka od kauča do hodalice, a pogotovu ne do kuhinje. Već pet godina svaki pokret mu je problem, a u januaru mu je umrla i supruga: „Zaista sam prvo pokušao da se snađem sam“, kaže Molenkamp, „ali bilo je strašno".

Jozefa Gose ima 58 godina i kaže na dobrom njemačkom: „U Poljskoj mi je bilo teško da nađem posao“. Zato joj je bilo drago što je našla posao u Njemačkoj, a pogotovu što je ovdje i bolje plaćena. U kući u kojoj njeguje pacijenta oboljelog od Parkinsonove bolesti, Jozefa Gose ima svoju sobu.

Kupatilo i kuhinju koriste svi, bračni par i ona. Naravno da tolika bliskost može da dovede i do nesporazuma, ali Jozefa kaže da to kod nje slučaj – dobro se slažu.

Jozefa je kuharica i u Poljskoj se dokvalifikovala za njegovateljicu. U kući u kojoj sada živi sa bračnim parom, ona sprema doručak, pere odjeću, ide u šetnju. Ona je prosto uvijek tu. Osam sati njege, osam sati „dežurstva“, osam sati spavanja – tako to piše u ugovoru o radu. Ali kada je to neophodno, Jozefa ustaje i noću da pomogne.

Za neke eksploatacija, za druge luksuz

Beata Bajda ne zapošljava njegovateljice, ona samo posreduje: „Žene su zaposlene u poljskoj partnerskoj firmi. Ta firma ima pravo da šalje svoje zaposlene u okviru Evropske unije“, dodaje ona. „Sve je legalno, zakoni EU se poštuju.“

Herman Klaus Molenkamp i Marzena Vojcik u kuhinji

Herman Klaus Molenkamp i Marzena Vojcik u kuhinji

Njemačke licencirane službe za negu, optužuju Beatu Bajdu da njene njegovateljice rade u ropskim uslovima. U lokalnoj štampi se razvila žustra rasprava. „To je bila najbolja reklama za mene“, smiješi se Beata Bajda. „Stvarno, u meni vide konkurenciju!“ Poljska je članica Evropske unije od 2004. Od 2011, važi puna sloboda kretanja. To znači da ljudi iz Poljske mogu slobodno da nasele i rade u zemljama Unije.

Procenjuje se da oko 100.000 žena iz istočne Evrope rade u Nemačkoj kao negovateljice u porodici. To one kojima je pomoć potrebna košta mesečno 1.800 evra, plus soba i hrana. Osiguranje daje maksimalno 500 evra mesečno. To dakle ne može svako sebi sa priušti.

Autori: Godegard Vejerer / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Faruk Šabanović