1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

Ustav mrtav-EU zivi-

kriza i sansa za EU nakon francuskog NE evropskom ustavu

Paradoksalno jeste: bas Francuzi, nekada najjaci zagovaraci evropskog jedinstva i integracije, sada su glasali protiv ustava EU i time zajednicu gurnuli u tasku krizu. Ali cak i ako se ustav vise ne moze spasiti, EU ni u kom slucaju nije na svom kraju, komentira Bernd Riegert.

Moglo se i ocekivati da ce Francuzi na referendumu glasati protiv ustava. Vec nedjeljama je bilo jasno da ugovor o evropskom Ustavu u Francuskoj nece dobiti podrsku vecine. Vodeci politicari Evrope medjutim, sakrili su glavu u pijesak. Nije bilo plana B, dakle alternative, za slucaj da Francuzi ne glasaju pozitivno. Predsjedavajuci Vijeca Evrope, luksemburski premijer Jean Claude Juncker i predsjednik Evropske komisije Jose baroso u Briselu su sinoc dali samo kratko obavjestenje o porazu. Samo naprijed- glasi njihova deviza.

Ali samo naprijed- kuda? Ratifikacija bi trebalo da bude nastavljena do jeseni 2006. tek tada ce sefovi drzava i vlada zemalja EU povuci bilanc. A onda?

Cak iako sve zemlje EU osim Francuske odobre ustav, sto je tesko zamisliti, bilo bi upitno da li francuski biraci drugi put glasali pozitivno, po principu: mi organizujemo referendum ne mijenjajuci tekst ustava – sve dotle dok nam vas izbor ne bude po volji. Jer izmijeniti tekst ustava isto tako je nemoguce. Sve drzave bi inace imale svoje specijalne zelje i bila bi to beskrajna debata.

Ne, dakle tu ne pomazu parole u smislu samo tako naprijed. Ovaj tekst ustava je mrzav. Bez Francuske ovaj ustav ne moze biti prihvacen. Dalji referendumi u drugim zemljama EU kao sto ce to biti slucaj u Holandiji za tri dana- bice svakako suvisan.

Sta sada? Kriza, katastrofa, kaos. Sve to prognozirali su zagovaraci ustava u slucaju da tekst bude odbijen. Ali- izgleda da katastrofa ipak nije na vidiku. Konacno, ugovor iz Nice nudi doduse komplikovan ali u sustini dobar vazeci sistem sa jasnim pravilima. U navodnoj krizi mogla bi lezati nova sansa, rekao je njemacki komesar u EU Günter Verheugen, jer EU mora sada dokazati da moze da podnese poraze, i da ipak napreduje. Zemlje unije ce i dalje saradjivati, unija se nece raspasti. Francuska nece istupiti.

Najprije je neophodna pauza za razmisljanje o brzini integracije i porsirenja. Ova ce pauza trajati nekoliko godina. Tek tada bice moguce pojednostaviti i demokratizirati procese odlucivanja unutar EU. A neke institucije, kao sto je zajednicki ministar vanjskih poslova, mogu biti uvedene i bez novog ustava. Ne bi medjutim trebalo uvrstiti previse elemenata iz mrvog teksta ustava jer bi to znacilo omalovaziti odluku francuskih biraca.

Tema ce biti i pristup Turske EU. Pitanje je da li ce pregovori zaista poceti 3. oktobra i da li je cilj zaista punopravno clanstvo. Jer dosada najjaci zagovaraci pristupa Turske bili su Chirac koji je oslabljen nakon referenduma u Francuskoj, i Schröder koji je pred prijevremenim okoncanjem kancelarske karijere.

Rumunija i Bugarska su za razliku od Turske vec potpisali ugovore o pristupu, ali i oni moraju biti ratifikovani unutar drzava. Da li ce i tu biti uticaja francuskog ne vidjet ce se.

Evropa ovim porazom ipak nije na svom kraju, ali EU ce se izmijeniti. Morat ce se vise okrenuti socijalnim pitanjima i stati u kraj pogresnim privrednim proracunima izmedju istoka i zapada, i nece se moci tako brzo siriti, sto i nije tako lose.

U Briselu su ljuti na Chiraca sto je pustio da odluci narod umjesto parlament. Chirac je iz unutrasnjopolitickih razloga izabrao referendum a Evropa sada mora da snosi konsekvence.