1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Uplašeni sopstvenom hrabrošću

Njemačku štampu u današnjim izdanjima ponovo zaokuplja tema o dužničkoj krizi te mogućnost grčkog izlaska iz krize, štrajk osoblja Lufthanze. Listovi pišu i o "nacional-populističkim vlastodršcima u Beogradu".

Bundeskanzlerin Angela Merkel (CDU) und Bundesfinanzminister Wolfgang Schäuble (CDU) unterhalten sich am Freitag (02.12.2011) im Bundestag in Berlin während der Debatte zur Regierungserklärung Merkels zum Europäischen Rat am 09.12.2011 in Brüssel. Foto: Robert Schlesinger dpa/lbn +++(c) dpa - Bildfunk+++ pixel

Angela Merkel und Wolfgang Schäuble diskutieren im Bundestag

Budućnost Grčke nije samo odlučujuća za Evropsku uniju već i za samu Njemačku, komentariše glavni urednik Handelsblata Mihael Inaker (Michael Inacker) i dodaje:

„U posljednjih nekoliko dana se u Berlinu osjeća kolektivno olakšanje. Grci i Italijani će uspjeti da prebrode krizu, barem se to primjećuje u Vladi Njemčake i pojedinim ministarstvima. Iako su do nedavno vladali fatalizam i razmišljanja o propasti: Atina se ne može spasiti i izlazak Grčke iz evro-zone izgleda neizbježan. A žestok kurs koji su prema Atini držali CDU/CSU (Hrišćansko demokratska i Hrišćansko socijalna unija) kao i Liberali (FDP) služio je zapravo samo za dobijanje poena na unutrašnjo-političkom planu. Tako bi se vladajuća koalicija predstavila kao neko ko čuva novce poreskih obveznika, a istovremeno bi socijaldemokrate i zelene označila kao one koji su za dužničku uniju.

Diplomatija iza zatvorenih vrata na štetu Evrope

No, međunarodni pritisak je sve veći. A kancelarka Angela Merkel i ministar finansija Volfgang Šojble kao da se plaše sopstvene hrabrosti: troškovi takve politike i šteta na spoljnopolitičkom nivou premašuju untrašnjo-političku korist. Jer, jedna Njemačka koja bi nasuprot ostatku Evrope bila za izlazak Grčke iz evro-zone, bi pretprjela štetu“, piše Inaker i dodaje:

„Postoje dobri razlozi da se Grčka zadrži u evro-zoni, ali čudi kako ta diplomatija iza zatvorenih vrata tretira pitanje od suštinskog značaja za njemačku politiku. Umjesto da se traži opsežna debata, njemačka vladajuća koalicija predano radi na tome da izbjegne jasno rješenje.

Postoji i strah da se objasni, jer se ne vjeruje da su ljudi ubijeđeni u postojanje jedne zajedničke kuće zvane Evropa. Jer, u zemljama u kojima su raspisivani referendumi o evropskim ugovorima, oni su ponavljani sve dok ne bi uspjeli. Ali, Njemačku niko nije pitao ništa.

Konačno ovaj 'umilni' demokratski vokabular njemačke vlade bi trebalo da ubijedi javnost da nastavi da igra ovu spasilačlku igru. Ali, ovakav stil evropske politike se uvijek razbio o glavu Evropljana. Ovakvim pristupom ne jača se evropska ideja već upravo suprotno evro skepticizam.“

Mihael Inaker zaključuje kako bi evropske zemlje upravo u ovoj krizi ipak trebalo da vide šansu za izgradnju nove moderne Evrope. „Potrebna je jedna Evropa koja bi ubijedila svoje građane da kontinet može preživjeti globalnu konkurenciju samo dubljom integracijom, te transparentnom i kontrolisanom privredom.“

Nestanak dobrih mušterija

List Velt ( Die Welt) komentariše štrajk u Lufthanzi koji je, kako kaže, štampa potpuno previdjela.

„Iako je sporazum bio na dohvat ruke, obje strane su prokockale višemjesečne pregovore. A sada se svađa nastavlja preko leđa putnika. Ovo je loše za usluge same kompanije Lufthanza ali pogađa takođe i štrajkače. Jer, ako se sada iznervirani biznismeni okrenu njenoj konkurenciji, neće se više ni vratiti. A nestanak dobrih mušterija je opasnost za sigurna radna mjesta“, komentariše Velt.

„Postoje dobri razlozi za obje strane da se vrate pregovorima“, argumentuje Nirnberger cajtung (Nuernberger Zeitung) i nastavlja:

„Kada je riječ o pregovorima o plati stjuarta i stjuardesa, koja po njima i nije neka – start iznosi 1.500 evra – i koju žele da poboljšaju, to bi trebalo da ide glatko. Teže će biti kada se pokrenu pregovori o uslovima rada unajmljenih radnika i planiranog osnivanja još jedne Lufthanzine kompanije u kojoj će osoblje imati znatno niže plate. Ali, komapnija će raditi na tome da dostigne svoje ciljeve štednje. No, milioni koji koštaju svaki dan štrajka menadžere će primorati da pronađu što kreativnije načine za štednju“, uvjeren je Nirnberger cajtung.

Za lošu vijest kriv prenosilac

„U Srbiji je za lošu vijest često kriv onaj koji je prenosi. Krajem avgusta, nacionalno-populistička stranka SNS (Srpska napredna stranka) se žalila na 'brutalne laži medija' koji su 'po svaku cijenu izvrtali stvarnost', piše list Velt o napadima SNS-a na medije za koje je ta stranka tvrdila da su pod direktnom kontrolom Demokratske stranke.

Naprednjaci su tim povodom „imenovali baš jedan od malog broja nezavisnih listova u državi – Blic. „To je jedan od najtiražnijih i najliberalnijih listova u zemlji“.

„Kao ministar informacija, v.d. šef SNS-a Aleksandar Vučić je u vrijeme autokrate Slobodana Miloševića krajem 90-ih godina kontrolisao štampu koja je bila kritički nastrojena prema režimu. Sada jak čovjek koalicije podržava paljbu po nezgodnim publikacijama. Ambiciozni potpredsjednik vlade ima mnogo razloga za nervozu: nepunih šest nedjelja po stupanju na dužnost, sve je više loših vijesti za vladu na koju Zapad gleda sa skepsom, i koja u svoje redove prima sve više Miloševićevih sljedbenika.“

Velt dalje prenosi da su do napetosti u odnosu sa Briselom doveli „beogradski vlastodršci“ i to „sumnjivim zaposjedanjem funkcija, spornim Zakonom o narodnoj banci i napadima na nezavisnu štampu“, tako da su „nacional-populistički vlastodršci na putu da prokockaju ionako mali kredit koji imaju u međunarodnoj

Vladimir Putin und Tomislav Nikolic in Moskau

Nikolić će posjetiti Putina 11. septembra

areni.“ Autoru komentara se ne dopada ni to što Srbija kao pretendent na članstvo u EU „traži blizinu Moskve: 11. septembra će predsjednik Tomislav Nikolić posjetiti svog ruskog kolegu Vladimira Putina u Sočiju – i sa njim neće razgovarati samo o novim kreditima, već i o saradnji u izvozu oružja.“

Gusto šipražje korupcije

U komentaru se dalje navodi da, i pored ublažavanja oštre retorike o Kosovu i odustajanju Beograda od bojkotovanja konferencija na kojima učestvuju predstavnici Kosova, nije vidljiv nikakav koncept za bivšu pokrajinu koja je nezavisna od prije pet godina. Isto tako Brisel nisu ubijedili ni napori novog kabineta da suzbije korupciju, jer su „stranke ili sponzori novih državnih funkcionera i sami upetljani u gusto šipražje korupcije.“ List prenosi da je Dačić rekao da je „alergičan na stalne pridike“ i da je Srbija ravnopravni dio Evrope, ali i da bi Beograd sada mogao sebi da navuče na vrat nove nevolje sa Evropskom unijom, jer: „Dejan Carević, bivši pripadnik Odjeljenja za ubijanje u Miloševićevoj tajnoj službi imenovan je za šefa kabineta srpskog ministra pravde“.

„Unapređenje bivšeg Miloševićevog pandura, kako smatraju članovi porodica žrtava, treba da posluži za zastrašivanje – i da spriječi rasvjetljavanje ubistava koja je počinila tajna služba. Jovo Ćuruvija, brat novinara Slavka Ćuruvije, ubijenog u Beogradu 1999, kaže da ga ne bi čudilo kada bi sada bile pomilovane i ubice bivšeg premijera i reformatora Zorana Đinđića“. Na kraju svog teksta Velt citira Ćuruvijine riječi: „Dokle god se politička ubistva ne rasvijetle na sudu, ova zemlje neće moći da se svrsta u kolo civilizovanih država.“

Priredio: Svetozar Savić

Odgovorna urednica: Zorica Ilić