1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ulaznica Srbije za EU

Beograd nije pravno obavezan da uvede sankcije Moskvi, ali bi to vlada u Berlinu „pozdravila“, stoji u odgovoru Savezne vlade na upit stranke Lijevih. O tome u intervjuu za DW govori poslanica te stranke Sevim Dagdelen.

Najveća opoziciona stranka u Njemačkoj, partija Lijevih, nedavno je uputila poslaničko pitanje Saveznoj vladi kako bi saznala kakav je stav zvaničnog Berlina o uzdržavanju Srbije prema sankcijama protiv Rusije. U odgovoru koji potpisuje demohrišćanka Marija Bemer, državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova, stoji da je Srbija tokom pristupnog procesa „obavezna da se sve više približava politici Evropske unije prema trećim zemljama“.

„Tu spada i preuzimanje i primjena pozicija Evropske unije prema Rusiji, a u vezi sa destabilizacijom Ukrajine i protivpravnom aneksijom Krima, uključujući i restriktivne mjere. Savezna vlada bi pozdravila ukoliko bi se Srbija priključila ovoj poziciji“, piše Bemer. U odgovoru, u koji je DW imao uvid, državna sekretarka se poziva na evropske ugovore i konkretnije dodaje:

Sevim Dagdelen

Sevim Dagdelen

„Danas Srbija nije pravno obavezna da preuzme pozicije Evropske unije – uključujući sankcije. Istovremeno, približavanje spoljnopolitičkim pozicijama Evropske unije ne može biti odlagano do dana mogućeg pristupanja EU. Odgovornost je Srbije da pravovremeno reaguje.“

Pitanje je Vladi postavila poslanica partije Lijevih Sevim Dagdelen koja u kratkom intervjuu za DW komentariše pozicije Srbije prema Rusiji te odnos Berlina prema problematici.

DW: U odgovoru na Vaš upit stoji da bi njemačka Vlada „pozdravila“ priključivanje Srbije spoljnoj politici EU prema Rusiji, ali da Srbija nije pravno obavezna na takav korak. Gdje je granica obaveza iz evropskih ugovora i dobrih namjera koje bi neko „pozdravio“?

Sevim Dagdelen: Vlade su u prvoj liniji naravno vezane ugovorima. Poštovanje ugovora naposljetku ima veze sa povjerenjem. Srbija ima dobre odnose sa Rusijom i njen je partner na Balkanu. Ukoliko bi Srbija kršila ugovore i dosadašnju dobru saradnju sa Rusijom, to bi bio lom u dosadašnjoj međunarodnoj saradnji Srbije koja je obilježena povjerenjem. Cilj približavanja EU ne smije biti da se Srbija svede na vazalnu državu. Srbiji treba saradnja sa Rusijom i saradnja sa EU. A objema stranama treba Srbija.

U Beogradu se Njemačkoj pripisuje odlučujuća uloga unutar Unije, između ostalog i kada se radi o pristupnim pregovorima Srbije. Neki mediji pišu da bi Berlin mogao da koči pregovore zbog „neposlušnosti“ u politici prema Rusiji.

Savezna vlada će dalje pojačati pritisak na Srbiju. Cilj je da se Srbija, baš kao i Ukrajina ili sada Moldavija, izbiju iz ruske zone političkog uticaja. Onaj ko misli da se Rusija može prognati iz Evrope, svjesno prihvata mogućnost novih konflikata. U slučaju Moldavije smo vidjeli da njemačka Vlada prihvata čak i izbore bez poštovanja minimalnih demokratskih standarda. To je šokantno i nije dobar znak za povjerenje i saradnju u Evropi.

U odgovoru na Vaše pitanje piše i da je Srbija „obavezna“ da „pravovremeno“ preuzme evropsku spoljnu politiku. Šta bi tu bilo pravovremeno? Naime, teoretski je moguće da Srbija nikada i ne postane članica EU.

Upravo je to problem. Srbija bi ovdje trebalo da bude primorana da se bezuslovno podredi 'eskalacionoj politici EU' prema Rusiji. Izgleda da je prihvatanje katastrofalne politike protiv Rusije zapravo srpska ulaznica za EU, baš kao i priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Ali čak i ako Beograd ispuni te uslove to i dalje ne bi bila garancija za članstvo u EU. Mislim da je sramna ta pozadinska politika Berlina. Sve više podsjeća na nastup Sjedinjenih Američkih Država u Latinskoj Americi osamdesetih godina. Međutim, srozavanje Srbije na status banana-republike neće funkcionisati.

Koliko u Berlinu i Briselu ima razumijevanja za odnose Srbije i Rusije? Tu ne mislim na „pravoslavno bratstvo“ nego na ekonomsku zavisnost Beograda od Moskve.

Postoji međusobna ekonomska zavisnost. To važi za odnose Srbije i Rusije, ali i odnose Evropske unije i Rusije. Trenutnu politiku Njemačke prema Rusiji kao tešku grešku kritikuje bivši kancelar Helmut Šmit i mnogi drugi u jednoj aktuelnoj peticiji. Ono čemu trenutno svjedočimo – kidanje privrednih kontakata – donijeće samo štete svim stranama. Plašim se da će ceh platiti stanovništvo Evrope. Nadam se da se Srbija neće pognuti pritisku Berlina niti odreći dobrih odnosa sa Rusijom. Vrijeme diktata u spoljnoj politici mora pripadati prošlosti. Oni koji ponovo barataju prijetnjama zapravo stvaraju opasnost od rata u Evropi. To ne smijemo da dozvolimo.

Sevim Dagdelen, 1975, je političarka njemačke partije Lijevih i poslanica Bundestaga od 2005. godine. Trenutno je i članica Odbora za spoljnu politiku. Pripada lijevom krilu partije i u svojim nastupima oštro kritikuje kapitalizam, politiku Izraela i Turske – zemlje u kojoj su rođeni njeni roditelji.