1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Uhapšen pomagač Ratka Mladića

U Beogradu je sinoć uhapšen još jedan pomagač haškog bjegunca Ratka Mladića, ali nije saopšteno njegovo ime osim da je oficir Vojske Srbije i Crne Gore. Niko, međutim, od zvaničnika ne nagovješatava da bi se u skorije vrijeme general u penziji mogao naći u Sheveningenu.

default

Ništa ne pomaže pred Evropskom unijom hapšenje ličnosti, uglavnom oficira, koji su skrivali ili pomagali Ratku Mladiću da se i dalje nalazi na slobodi. Otuda se još jedno hapšenje njegovih saradnika ili simpatizera uglavnom komentariše kao pokušaj skretanja pažnje sa suštine problema i glavne ličnosti. Predsjednik Nacionalnog savjeta za saradnju sa haškim sudom, Rasim Ljajić, i sam priznaje brojne propuste iako je to do sada rijetko činio:

«Napravljeno je puno propusta i propušteno je puno vremena u prošlosti. I kada se moglo uhapsiti tad se nije smelo, a sad kad se sme ne zna se gde je Mladić. U izveštaju koji je dobila Karla del Ponte, u kome se iznosi kretanje Ratka Mladića u periodu od 1997. do 2005. godine, vidi se da je on bio u Srbiji».

Izjava predsjednika Srbije Borisa Tadića tokom posjete u Banjaluci da hapšenje Mladića, slobodnije interpretirano, i nije tako hitna stvar ohrabrila je političke snage koje su protiv saradnje sa Haškim sudom. Član političke grupacije «Peti oktobar», Dragoljub Stošić, kaže za Radio Dojče vele da je takvo ponašanje predsjednika nedopustivo:

«Ova poslednja izjava Tadića u RS da treba sačekati i dati još vremena vladi da uhapsi Ratka Mladića, i da to treba da se desi kad-tad, ja sam skandalizovan. To je prosto neprihvatljivo».

Pogotovo ako se ima u vidu da je Tadić povodom Dana Evrope rekao u Beogradu da će tražiti od vlade izručenje Mladića i to što prije:

«Postoji još jedna opasnost da mi budemo trajno izopšteni iz političke Evrope ukoliko ne ispunjavamo naše međunarodne obaveze».

Očigledno je da u cijelom tom slučaju ima mnogo više riječi nego spremnosti vlasti da povuku konkretan korak i izruče Mladića.

Pažnju ovdašnje javnosti privlači i suđenje, u Specijalnom beogradskom sudu, optuženima za ratne zločine u Zvorniku 1992. godine. Zaštićeni svjedok označen kao «K» je rekao da je Krizni štab Zvornika izvršavao naredbe komandanta Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana, kao i to da je prvo oružje Štabu stiglo od Državne bezbjednosti Srbije. Koliko god ova tvrdnja ima za cilj da umanji odgovornost optuženih toliko ide u korist tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid. Inače, završetak odbrane pravnog tima Državne zajednice pred stalnim Međunarodnim sudom pravde u Hagu komentariše se skoro isključivo kao dokaz da genocida nije bilo i da tužbu treba odbaciti zbog navodnog pomirenja naroda. Niko nije javno objasnio šta to konkretno znači.