1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

U Rimu konferencija o mirovnim trupama za Liban

I dok Izrael nastavlja sa napadima na uporišta Hezbolaha na jugu Libana, medjunarodna zajednica kreće u diplomatsku ofanzivu. Danas je u Rimu sazvana medjunarodna konferencija, na kojoj će se, pored obustave sukoba, razgovarati o formiranju multinacionalnih trupa, koje bi nadgledale buduće primirje na jugu Libana. Prilog Barbare Wesel.

Mirovne trupe za Liban trebale bi biti dobro naoružane i imati mandat koji im omogućuje da vojno odgovore na svaku provokaciju

Mirovne trupe za Liban trebale bi biti dobro naoružane i imati mandat koji im omogućuje da vojno odgovore na svaku provokaciju

Medjunarodne mirovne trupe za južni Liban nezamislive su bez vojnika Evropske Unije. Ovo je jučer u Briselu izjavio koordinator Evropske Unije za vanjsku politiku i sigurnost Havijer Solana. Najvažnije je da Arapi prihvate ove trupe, izjavio je Solana, pred današnje održavanje medjunarodne konferencije u Rimu o tome kakve će trupe, u kojem sastavu i kada biti poslane na jug Libana.

Debata u Briselu je otvorena još prošle sedmice, prilikom posjete generalnog sekretara UN-a Kofi Annana Evropskoj Uniji. Annan je imao jasne predstave o tome kakve trupe želi. Kontingent vojnika morao bi biti puno veći od posmatračke misije, koja trenutno djeluje u Libanu. Kofi Annan:

„Trupe bi morale imati drugačiji koncept i dobiti drugačiji mandat od Vijeća sigurnosti, s kojim bi mogle operirati u Libanu u cilju stabilizacije prilika. Libanska vlada bi tako mogla dobiti na vremenu i postepeno preuzimati kontrolu nad jugom Libana. Istovremeno bi se našlo rješenje za razoružavanje paravojnih trupa Hezbolaha na ovom području.“

Generalni sekretar UN-a smatra da bi razoružavanje Hezbolaha trebala provesti libanska armija, pod zaštitom trupa UN-a ili da se Hezbolah, na poziv Sirije, sam razoruža. Stoga bi mirovne trupe morale imati robustan mandat, što znači da bi se smjele aktivno umiješati u borbe, kao što je to trenutno slučaj sa trupama u Afganistanu. No, prije nego se to sve riješi, mora se razjasniti da li mirovne trupe trebaju osiguravati takozvanu tampon zonu na jugu Libana ili bi se, kako smatra Izrael, Hezbolah trebao sam razoružati.

Pitanje je i pod čijom bi komandom morale biti medjunarodne trupe. Angažman u okviru NATO saveza teoretski je moguć. Medjutim Amerikanci su u NATO trupama i strukturama snažno zastupljeni i to bi na arapskoj strani probudilo osjećaj jednostranosti i stavljanja na izraelsku stranu. Bilo kako bilo obje strane Izrael i Liban moraju se najprije obratiti NATO savezu. No, politički neutralniji bi bio mirovni angažman pod okriljem Evropske Unije. Ako je vjerovati koordinatoru Evropske Unije za vansjku politiku i sigurnost Havijeru Solani, ova mogućnost je realna. Ne bi bilo jednostavno sastaviti takve trupe, smatra Solana, pa ipak on vjeruje:

«da su neke zemlje, članice Evropske Unije već spremne da urade ono što je neophodno.»

Solana na žalost nije rekao koje su to zemlje i koliko vojnika trebaju da stave na raspolaganje. Vjerovatno se radi o Italiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Grčkoj. Pitanje učešća Njemačke u mirovnim trupama još je otvoreno. Medjutim Evropska Unija poslala je svoje trupe u niz misija, ako što je Afganistan, Kongo i naravno Balkan. Kada se naredne godine povuku vojnici iz Bosne onda bi se moglo stvoriti dovoljno prostora za nove misije.

Bilo da mirovne trupe za Liban budu pod komandom NATO saveza ili Evropske Unije, u njihovom sastavu bi mogli biti vojnici iz trećih zemalja, poput Rusije ili zemalja Arapske Lige. Amerikanci predlažu učešće 10.000 turskih i egipatskih vojnika pod komandom NATO-a, koji bi osiguravali tampon zonu na jugu Libana. Njihov broj bi se poslije mogao povećati na 30.000 i oni bi kasnije mogli pomoći u razoružavanju pripadnika Hezbolaha.