1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

U Holandiji počelo testiranje ćelija za sagorijevanje vodonika

Tehnologija sagorjevanja vodonika mogla bi biti izlaz iz klimatske katastrofe, koja se prijeteći nadnijela nad svijet. Kontrolisanim sagorijevanjem vodonika, koji se veže sa kiseonikom , kao produkt se dobija cista voda H2O i struja. Struja se potom koristi za pogon elektricnog motora u automobilu. Ukoliko bi dakle automobili, kao pogonsko gorivo koristili celije za sagorijevanje vodonika, onda oni u atmosferu ne bi izbacivali stetne gasove poput ugljicnog dioksida vec vodu. Da bi se to zaista i desilo, tehnologija se mora usavršiti. Stoga je Evropska Komisija u svom "Institutu za energiju" u holandskom gradicu Pettenu pokrenula dva eksperimenta. Cilj prvog je da ispita mogucnosti i granice ćelija za sagorijevanje vodonika,

dok se u drugom testiraju rezervoari sa vodonikom, koji se namjeravaju ugraditi u automobile. Institut za energiju u Pettenu posjetio je Frank Gröteluschen.

"U ovom objektu eksperimentiramo sa rezervoarom vodonika, koji je
pod visokim pritiskom. Oko rezervoara su betonski zidovi, debljine
jednog metra. Oni su prekriveni slojem pijeska, debljine tri metra.
Jedini ulaz u objekat su vrata, teska 40 tona. "


Ovako Hugues Crutzen, fizicar, koji ucestvuje u eksperimentu, opisuje
objekat u kojem se testira rezervoar za automobile koji bi se pokretali
sagorijevanjem vodonika. Rijec je o pravom bunkeru, koji, ako se
posmatra sa strane izgleda kao pjescane dine u pustinji. U njegovoj se
blizini, samo nekoliko stotina od obale Sjevernog mora, nalazi Institut
za energiju , koji je osnovala Evropska Komisija. Ukoliko bi rezervoar
sa vodonikom eksplodirao, to niko izvana ne bi ni osjetio. .

Hugues Crutzen i njegove kolege ovdje testiraju rezervoar sa vodonikom,
najnovije generacije. Snazni kompresor potiskuje vodonik dok ne ostvari
željeni pritisak od 350 bara. To znaci da je gas u njemu pod pritiskom
koji je 350 puta veci od atmosferskog. Ovakav jedan rezervoar nije
obicna metalna kutija kao rezervoar za benzin ili dizel, koji se
ugradjuje u automobile. On ima kompleksnu i slojevitu strukturu, koja se
u zargonu naziva sendvič-struktura. Crutzen pokazuje na predmet s kojim
se eksperimentira, na jednu crnu cijev, velicine omanjeg kontejnera za
smece i pojasnjava:

" Ovo je jedna velika plastična flaša koja predstavlja rezervoar
sa vodonikom. Da bi izdrzala pritisak, omotana je ugljičnim vlaknima,
koja su veoma lagana i stabilna. Ovojnica od ugljičnih vlakana omotana
je staklenim vlaknima. To rezervoar cini otpornim na udare i
temperaturu."

Sigurnosni standardi za rezervoar, u kojem se nalaze celije za
sagorijevanje vodonika ne mogu se mjeriti sa standardima obicnog
rezervoara za benzin. Hugues Crutzen pojasnjava:

"Naš rezervoar mora poloziti sve moguće testove. Mi ga puštamo da
padne sa velike visine ili pucamo u njega vatrenim oruzjem. Rezervoar
sa vodonikom to mora izdržati. Čak ga stavljamo više minuta u vatru. On
jednostavno ne smije eksplodirati"



Da bi se rezervoar isprobao, on se hiljadu puta puni i prazni, kao
pravi rezervoar za gorivo u automobilu. S vremenom materijal, od kojeg
je napravljen, stari i postaje porozan, tako da swe moze desiti da
vodonik ode u atmosferu, sto je veliki rizik za sigurnost. Ukoliko male
kolicine vodonika izlaze iz rezervoara automobila, koji se drzi u
garazi, dovoljna je mala iskrica da izbije eksplozija. Stoga Hugues
Crutzen testira rezervoar na otpornost, na taj nacin sto ga stavlja u
specijalnu komoru od celika.

"Ukoliko vodonik izlazi iz rezervoara, on odlazi u pravcu dektora
za gas. Ovaj detektor mjeri koncentraciju gasa, tako da mi mozemo znati
nkoliko je gasa isteklo."


Do sada je vazilo pravilo, po kojem na litar vodonika smije iscuriti
najvise jedan mililitar. No ova granica je samo privremena. Konacnu bi
trebala odrediti Evropska Unija, kaze Hugues Crutzen i pojašnjava:

" Vjerovatnoća da jedan ovakav rezervoar sa vodonikom eksplodira
je veoma mala. Rizik je, i to vam garantujem manji, nego u slucaju
rezervoara benzina ili dizela, nakon teske saobracajne nesrece. "

Odlazimo u drugu halu. Tamo nas ceka Marc Steen, koji testira celije za sagorijevanje vodonika. On nam pokazuje malu komoru, u obliku kvadrata, sa metalnim zidovima. U
njoj je jedan čelični sto koji se pomjera, bolje reći klacka, sa lijeve
na desnu stranu:

"Ovo je naša komora za testiranje ćelija za sagorijevanje
vodonika. Ovdje ispitujemo učinkovitost ovih ćelija. U zemljama Evropske
Unije puno je cesta, koje su neravne. To znaci da ove celije moramo
dobro prodrmati. A takvu vrstu simulacije nam daje ovaj nas sto od
čelika."



Ćelije za sagorijevanje vodonika u cilju pokretanja motora u automobilu
jos nisu dovoljno testirane. Problemi se javljaju zimi, pri niskim
temperaturama. U najnovijem eksperimentu evropski istrazivaci nastoje
otkriti da li mogu osposobiti celije da funkcioniraju i pri
najekstremnijim temperaturama. Marc Steen:

"U ovoj komori mozemo razviti temperaturu od minus 40 stepeni do
plus 60. Dakle docaravamo zimu na Sibiru kao i ljeto, na Algarvama u
Portugalu.

Trenutno i pojedini proizvodjači automobila, poput Daimler Chryslera,
Honde ili Forda testiraju modele automobila, koji kao pogonsko gorivo
imaju ćelije za sagorijevanje vodonika. Trenutno je na svijetu
proizvedeno 500 automobila na bazi ove tehnologije. U nekim gradovima,
poput Hamburga, u javni saobracaj se namjeravaju uvesti autobusi koji
rade na istom principu. No, dok se ne proizvede serija, koja će biti za
masovnu upotrebu, proći ce jos mnogo godina.