1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Komentar

Treba li se NATO dodatno naoružati?

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen zbog krize u Ukrajini traži dodatno naoružavanje članica Alijanse. Stručnjaci sa kojima je razgovarao DW smatraju da je u pitanju pretjerano širenje panike.

„Poslije onoga što smo doživjeli u Ukrajini, ubuduće će težište bez svake sumnje biti na odbrani teritorije“, kaže Anders Fog Rasmusen, generalni sekretar NATO-a. On smatra da aneksija Krima mora da bude prekretnica u bezbjednosnoj politici Zapada, slično kako su to bili pad Berlinskog zida ili teroristički napadi na Njujork i Vašington. „Na to moramo da reagujemo. Ne možemo dalje nastaviti po starom“, navodi Rasmusen u intervjuu za Frankfurter algemajne. Njegova ideja zvuči jednostavno – naoružavanje.

Mit o arhineprijatelju

Evropske države su smanjivale vojne budžete od završetka Hladnog rata. Njemačka je još 1990. za odbranu izdvajala 2,8 odsto bruto društvenog proizvoda, a sada je taj procenat 1,3. NATO preporučuje svojim članicama da za odbranu izdvoje dva odsto budžeta, ali se toga malo koja zemlja pridržava. Rusija se kreće u suprotnom pravcu, izdaci za modernizaciju vojske i zastarjelog naoružanja rastu. Do 2020. godine bi Kremlj u sektor odbrane trebalo da upumpa oko 600 milijardi evra – to je procjena Aleksandera Noja, poslanika Ljevice u Odboru za odbranu Bundestaga.

Ostukraine Krise Rasmussen PK 16.04.2014 Brüssel

Andres Fog Rasmusen

Noj međutim sumnja da Rusija zaista može da izdvoji toliki novac za vojsku. Kaže da se u Evropi diže pretjerana panika. „Nijedna država NATO-a ni na koji način nije ugrožena“, navodi Noj u razgovoru za DW. „U pitanju je vještačka histerija koja treba da posluži da NATO ponovo postane atraktivniji u javnosti.“ Mediji uveliko pišu da je NATO ponovo otkrio sebe. I jeste, smatra Aleksander Noj, ali tako što opet stvara sliku Rusije kao arhineprijatelja.

Rasmusenova ideja o novoj renesansi naoružavanja teško da će naići na podršku zvaničnog Berlina. Ministarka odbrane Ursula fon der Lajen kratko je rekla da prioritet u Evropi ostaje održavanje tek uspostavljene ekonomske stabilnosti. Stručnjak za bezbjednost Kristijan Meling vjeruje da slično rezonuju vlade u Madridu, Rimu ili Parizu: „Ove zemlje imaju sasvim drugačijeg neprijatelja, to su problemi u socijalnom i finansijskom sistemu. I to je mnogo važnija dilema od eventualnog davanja nešto više novca za vojsku.“

NATO je već dovoljno jak

Protivnici doktrine o dodatnom naoružavanju podsjećaju da je NATO i sada vojno mnogo jači i moderniji od ruske armije. „Mislim da to zna i Rusija“, rekla je Fon der Lajen. Kristijan Meling iz berlinske fondacije Nauka i politika navodi da su samo evropske članice NATO-a vojno mnogo moćnije od Rusije. To se očitava u broju vojnika, tenkovskih jedinica, aviona… „Prema kvalitetu vojne opreme i naoružanja NATO je takođe daleko ispred Rusije“, analizira Meling za DW.

On kaže da su Sjevernoatlantskoj alijansi potrebna veća ulaganja u moderne sisteme poput satelita i bespilotnih letjelica za nadgledanje kao i velike transportne avione. Meling dodaje da zajedničko planiranje i angažovanje zemalja NATO-a na razvoju tehnologije može da uštedi oko 30 odsto troškova. Međutim, ni to ne ide bez teškoća. Zajednički projekti poput borbenog aviona Evrofajter ili transportera A400M pokazuju tromost saradnje u proizvodnji naoružanja i vojne opreme.

Postoji još jedna ideja za uštedu novca – striktna podjela uloga u okviru NATO-a. Velika Britanija, na primjer, bila bi zadužena samo za mornaricu, a Njemačka samo za logistiku i transport. Međutim ljevičar Aleksander Noj tu vidi političke probleme: „Tako bi se dobio participativni mehanizam. Kada bi većina članica NATO-a bila za neku intervenciju, onda bi i recimo Njemačka bila prinuđena da učestvuje. Tako bi se srozala uloga nacionalnog parlamenta koji u vojnim pitanjima i dalje ima pravo odluke.“

„Čovjek Vašingtona“

Sagovornici Dojče velea ne smatraju da kriza u Ukrajini treba da označi početak nove trke u naoružavanju, kako to traži Rasmusen. Meling preporučuje naoružavanje u homeopatskim dozama i na pravim mjestima. „Ali tu ne govorimo o stotinama milijardi evra, o kojima gospodin Rasmusen trenutno sanja.“ Ovaj stručnjak izjave Rasmusena tumači kao naduvanu priču pred kraj mandata. Naime, na jesen će na mjesto generalnog sekretara NATO doći neko drugi.

Aleksander Noj čak sumnja da Rasmusen, kao čovjek Vašingtona, treba da se pobrine da i druge države ulažu u vojsku makar približne sume u poređenju sa SAD-om. „Evropljani treba da preuzmu troškove koje su do sada Sjedinjene Države same nosile. Zato sada navodno treba povećati vojne budžete“, kaže Noj. Dodaje da je Rasmusen samo izvršni organ američkih želja.